"Decom se nismo bavili, imam unučiće, ali kao da ih nemam": Udovica čuvenog Branka Cvejića otkriva svoju tugu

Tri godine su prošle otkako nas je napustio Branko Cvejić, glumac koji je ostavio neizbrisiv trag u svetu pozorišta i na malim ekranima. Njegova uloga Listera u seriji "Porodično blago" i danas je u sećanjima mnogih, ali život Branka Cvejića nije bio samo scena, bio je to život prožet ljubavlju, porodičnim trenucima i svakodnevnim radostima koje su delili on i njegova supruga Vesna. Dok su se mnogi divili njegovim ulogama i posvećenosti umetnosti, malo ko je znao koliko je bio prisutan u kući, koliko je bio pažljiv suprug i koliko je njegovo prisustvo oblikovalo život njegove porodice. Tri godine nakon njegove smrti, Vesna je odlučila da progovori o tome kako se nosi sa gubitkom, o praznini koja ostaje kada osoba koju volite više nije tu, i o životu koji i dalje teče, ali na drugačiji način.

Preporučujemo

Život ispunjen umetnošću i ljubavlju

Branko Cvejić preminuo je 2022. godine, a Vesna se za Blic prisetila svih trenutaka koje su delili.

"On je veliki kulturni radnik, posvećenik. Obogatio je moj život, ja sam dosadni profesor hemije bila na medicinskom fakultetu i bio je njegov život u kom sam ja plivala fantastično. Prosto imam dva života. Mi smo bili 57 godina zajedno. Ove godine idem na Hvar gde smo se upoznali i venčali. Imali smo bogat i ispunjen život. Ne ispunjen novcem, nego zadovoljstvima. To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji."

Sećanje na rođendan i male rituale

Nedavno je bio Brankov rođendan, a Vesna je otišla do njegove večne kuće.

"Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje", rekla je kroz suze.

Osećaj gubitka posebno je intenzivan kada su u pitanju deca i unučići.

"Mi imamo sina i ćerku, imam i unučiće, ali kao da ih nemam, previše su daleko, a ovi ovde beogradski me ne koriste onoliko koliko bih ja mogla da im pružim i koristim, jer deca tvrde da sam ja previše stroga i bilo mi je potrebno da imam decu koju ću da mazim i pazim."

"Decom se nismo bavili2

Vesna otvoreno govori o životu sa suprugom glumcem, koji je bio posvećen svom pozivu:

"Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka. Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema, užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije, mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima. Voleli smo da primamo goste, bili smo gostoprimivi, da idemo po kafanama, da putujemo zajedno. Decom se nismo bavili, on je išao na roditeljske sastanke, a pošto su deca išla u istu školu gde je i on išao, smatrala sam da bi on trebalo njima da se pozabavi. Jednom je bio na roditeljskom i rekao: 'Sada sam bio i više nikad', a onda sam ja rekla: 'E, ja nikada'. Nismo išli ni on ni ja, a deca su se dobro iškolovala."

Kućni život i poslednje uloge

Iako je bio posvećen glumi, Branko se nije libio ni kućnih obaveza.

"Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je ima čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost. Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar. On je zapravo umro radeći paralelno dve uloge, od kojih je jedna bila glavna. On je govorio: 'Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to,' a ja sam mu rekla: 'Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe,'" priseća se Vesna.

Poslednji trenuci

Branko je preminuo od sepse, nakon što je pozlilo nakon probe:

"On je došao kući sa te probe, pozlilo mu je, u 11 sati je prevezen u Hitnu pomoć, odakle više nije izašao. Moji bivši studenti su apsolutno sve ulagali da ga održe u životu i izleče. Umro je od sepse, 36 dana kasnije. Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata. Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da ju je imao, tako je sve izgledalo. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: 'Tebi treba ja da poljubim ruku'. To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili."

(Ona.rs/Blic)