Kako razumeti dete kada ne možete da protumačite njegove prve reči: Priča li priča, ali vama ništa nije jasno

Deca počnu da govore, a roditelji odmah misle da je najteži deo gotov. Prve reči deluju kao mala čuda, kao otvaranje vrata nekom novom, bogatijem svetu u kojem dete napokon može da kaže šta želi. Ali onda nastupi realnost. Dete priča svoje, vi slušate svoje, i odjednom shvatite da ste oboje na potpuno različitim talasnim dužinama. Mališan ima jasnu ideju u glavi, ali ona nekako ne dopire do vas. I tu kreće haos koji poznaje svaki roditelj.

Deca tada očekuju da ih razumete bez greške, jer u njihovom svetu sve deluje potpuno logično. Oni ne prave razliku između misli i govora. Za njih je to jedno te isto, a za vas često zvuči kao niz nerazumljivih slogova. I tu je prva lekcija: nije poenta da budete savršeni, nego prisutni. Dete vidi trud, i to je ono što mu daje sigurnost.

Preporučujemo

Šta raditi kada dete insistira, a vi i dalje ne razumete

Na najranijem uzrastu deca govore o ovde i sada. Sve je u trenutku. Zato će, kada naiđete na nerazumevanje, dete reagovati instinktivno. Nekad će ponavljati istu reč deset puta, nekad će vas uhvatiti za ruku i odvesti do onoga što želi, a nekad će od frustracije samo okrenuti glavu i ljutito odšetati. To nije tvrdoglavost, nego pokušaj da vas uključi u svoj svet.

Zato krenite od najjednostavnijeg. Pogledajte oko sebe. Šta ste malopre radili? Šta je detetu rutina? Da li očekuje sledeći korak? Nekad je cela misterija u tome da samo povežete kontekst.

Kada nešto kaže, ponovite. Ne morate da pogodite odmah. Dovoljno je da pokažete da pokušavate. Ta njega strpljivost i vaša spremnost da se uključite smanjuju detetovu frustraciju bolje nego bilo koja instant metoda.

Kako izgleda dobra komunikacija u praksi

Primer: dete kaže "a-to". Možda je auto, možda je autobus, možda je avion. Pogledajte knjigu, pogledajte ulice, pogledajte koje igračke stoje ispred njega. Kontekst vam pola posla reši.

Primer: dete kaže "ba". Može biti baka, banana, balon. Razmislite ko je ušao u sobu, šta je dete gledalo, šta drži u ruci. Pretpostavljajte, ali smireno. Nema tačnog i pogrešnog, ima samo pokušaj da se spojite.

Primer: dete kaže "i ba-da". Ne zvuči vam poznato. Ponovite isto što je ono reklo. Recite "i ba-da" i sačekajte. Pokažite mu da ste tu i da zajedno dešifrujete njegov svet. Dete u tim trenucima ne traži savršen odgovor, nego vašu pažnju.

Preduslovi su jednostavni: pogledajte oko sebe, stanite, razmislite šta se dešava, budite strpljivi i budite prisutni. Ništa od ovoga nije takmičenje, nego proces.

Prve reči su zapravo zajednički projekat. I nose više izazova nego što roditelji očekuju. Ali ako pokažete detetu da ste uz njega u greškama, pokušajima i malim pobedama, ono će brže savladati govor nego što mislite.

Na osnovu saveta Hanen centra, koji se decenijama bavi podrškom deci sa kašnjenjem u govoru, ključna poruka za roditelje je ista: dete uči govor kroz odnos, ne kroz pritisak. Zato je vaša prisutnost važnija od vaše preciznosti. Ako zna da ga vidite i čujete, sve ostalo će doći.

(Ona.rs / Stetoskop)