"Ako ovo radite pred decom, nemojte očekivati da vas poštuju": Reči patrijarha Pavla i danas bole

Patrijarh Pavle retko je govorio glasno, ali su njegove reči ostajale da odjekuju mnogo duže od najglasnijih govora. Ljudi su ga voleli upravo zato što nije nudio lake odgovore niti velike životne formule. Govorio je jednostavno, razumljivo i tako da svako u njegovim rečima pronađe deo svog života.

Kada je govorio o porodici, nikada nije počinjao od dece. Smatrao je da se sve što dete postane najpre oblikuje u ponašanju roditelja. Zato je često isticao da deca mnogo manje slušaju ono što im govorimo, a mnogo više gledaju kako živimo.

Preporučujemo

"Deca se ne vaspitavaju samo rečima, već pre svega primerom", jedna je od misli koja se često vezuje za njegovo učenje i koja možda najbolje objašnjava njegov pogled na porodicu.

U vremenu kada se mnogo govori o pravilima vaspitanja, granicama i psihološkim metodama, patrijarh Pavle podsećao je na nešto što zvuči gotovo previše jednostavno - dete svakodnevno posmatra svoje roditelje i iz njihovih postupaka uči šta znači biti čovek.

Deca pamte ono što vide

Roditelji često brinu da li su dovoljno puta rekli detetu da bude pošteno, da govori istinu ili da poštuje druge. Međutim, ako kod kuće svakodnevno sluša svađe, omalovažavanje, psovke ili vidi da odrasli ne poštuju jedni druge, teško je očekivati da će usvojiti drugačije vrednosti.

Patrijarh Pavle nije govorio da roditelji moraju biti savršeni. Naprotiv. Smatrao je da su greške sastavni deo života. Ali je verovao da dete mora da vidi kako odrasli priznaju grešku, izgovore "izvini", oproste i pokažu poštovanje čak i kada se ne slažu.

Upravo tada uči najvažnije životne lekcije.

Poštovanje se ne traži, već zaslužuje

Jedna od poruka koje se provlače kroz njegove besede jeste da autoritet ne dolazi iz straha. Roditelj može da bude strog, ali ako nije pravedan, dete će ga možda poslušati dok je malo, ali ga neće iskreno poštovati kada odraste.

Patrijarh Pavle je često isticao da čovek prvo treba da bude zahtevan prema sebi, pa tek onda prema drugima. To pravilo odnosilo se i na porodicu. Smatrao je da roditelji ne mogu očekivati od dece ono što sami nisu spremni da žive.

Ako traže iskrenost, moraju biti iskreni. Ako traže mir u kući, moraju ga i sami stvarati. Ako žele da dete poštuje druge, ono najpre mora da vidi kako roditelji poštuju jedno drugo.

Ljubav nije samo osećanje

Govoreći o braku i porodici, patrijarh Pavle često je podsećao da ljubav nije prolazna emocija, već svakodnevna odluka da drugome želimo dobro. Zato je smatrao da nijedna porodica ne može opstati bez praštanja, strpljenja i međusobnog uvažavanja.

Nije idealizovao porodični život niti tvrdio da u njemu nema sukoba. Verovao je da je prirodno da ljudi imaju različita mišljenja, ali da način na koji rešavaju nesuglasice ostavlja najdublji trag na deci.

Jer dete neće zapamtiti samo da su se roditelji nekada posvađali. Zapamtiće da li su umeli da se izmire.

Najveće nasleđe nije ono što ostavljamo, već ono što živimo

Patrijarh Pavle često je podsećao vernike da čovek iza sebe ne ostavlja samo imovinu, već i trag u ljudima koje je voleo. Porodica se, prema njegovom shvatanju, ne gradi skupim stvarima, već svakodnevnim sitnicama - razgovorom, poštovanjem, zajedničkim obrocima, pažnjom i primerom koji roditelji daju svojoj deci.

Možda upravo zato njegove poruke ni danas ne gube na snazi. U svetu punom saveta o tome kako odgajati decu, on je podsetio na ono najteže, ali i najvažnije - da roditelji svakoga dana svojim životom pišu lekciju koju će njihova deca pamtiti mnogo duže od bilo koje izgovorene reči.

(Ona.rs)