Da li prvo radite sitnice ili odmah najveći zadatak? Odgovor možda krije tajnu produktivnosti

Verovatno ste se bar jednom našli u ovoj situaciji: rok se približava, važan projekat čeka, a kolega umesto da ga otvori sređuje mejlove, dopunjava papir u štampaču, organizuje fascikle ili uređuje kalendar. Na prvi pogled deluje kao klasično odugovlačenje.

Međutim, psiholozi kažu da stvari nisu uvek tako jednostavne. Iza ovakvog ponašanja može da stoji način na koji naš mozak "ulazi u rad", a istraživanja pokazuju da male završene obaveze mogu da olakšaju početak onih mnogo težih. Ipak, postoji jasna granica kada korisno zagrevanje prerasta u izbegavanje posla.

Preporučujemo

Zašto je najteže upravo - početi?

Mnogi ljudi ne izbegavaju težak zadatak zato što ne žele da ga rade, već zato što im je najteži upravo prvi korak.

Koliko puta ste nedeljama odlagali poresku prijavu ili važan mejl, da biste ih, kada ste konačno seli, završili za manje od sat vremena?

Stručnjaci objašnjavaju da najveći otpor često nije u samom poslu, već u prelazu između razmišljanja i akcije. Upravo taj "hladan start" može da potraje satima.

Ako ste prethodno završili nekoliko jednostavnijih zadataka, mozak već ima osećaj da ste produktivni, pa je lakše preći na zahtevniji posao.

Istraživanje pokazalo šta zapravo čini dobar radni dan

Psiholozi Tereza Amabil i Stiven Krejmer analizirali su hiljade dnevnih zapisa zaposlenih iz sedam različitih kompanija.

Od učesnika su tražili da na kraju svakog radnog dana ukratko zapišu šta im je tog dana bilo najvažnije.

Kada su uporedili dane koje su zaposleni ocenili kao uspešne sa onima koje su doživeli lošim, otkrili su zanimljiv obrazac.

Najveću razliku nije pravila plata, pohvale ili dobar šef, već osećaj da je posao napredovao.

Ovaj fenomen nazvali su "princip napretka" - čak i mali pomaci mogu značajno da povećaju osećaj zadovoljstva i motivacije.

Male obaveze mogu pomoći, ali ne smeju postati izgovor

Ipak, postoji važna razlika između korisnog zagrevanja i bežanja od posla.

Ako sređivanje mejlova ili organizovanje dokumenata traje desetak minuta, nakon čega osoba prelazi na glavni zadatak, male obaveze mogu imati svoju svrhu.

Problem nastaje kada se ceo dan potroši na aktivnosti koje nikada zapravo ne vode ka onome što je najvažnije.

Drugim rečima, sređivanje fascikli nije isto što i pisanje projekta koji čeka rok.

Zašto neki ljudi uvek prvo rade najteži zadatak?

Popularan savet o produktivnosti "pojedi žabu" (uradi najteži zadatak odmah ujutru) nije nastao bez razloga.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji se redovno hvataju u koštac sa najzahtevnijim obavezama dugoročno razvijaju bolje radne navike i više napreduju.

Jedna studija sprovedena među lekarima hitne pomoći pokazala je da su oni koji su češće birali teže slučajeve tokom godina postajali efikasniji i uspešniji od kolega koji su uglavnom birali lakše pacijente.

Zato stručnjaci smatraju da je važno razvijati sposobnost suočavanja sa zahtevnim zadacima, čak i kada nisu prijatni.

Kako da prepoznate da li se zagrevate ili samo odlažete posao?

Psiholozi predlažu nekoliko jednostavnih pitanja koja mogu pomoći da procenite sopstvene navike.

Da li glavni zadatak ima tačno određeno vreme kada ćete ga započeti ili samo govorite "uradiću ga danas"? Da li mali zadatak ima jasan kraj ili biste mogli da ga radite satima? Da li je ovo samo jedno jutro ili isti obrazac traje danima?

Ako nakon kratkog zagrevanja zaista prelazite na najvažniji posao, male obaveze mogu biti koristan način da pokrenete radni ritam.

Ali ako važan zadatak ostaje netaknut iz dana u dan, tada više nije reč o pripremi, već o odlaganju koje dugoročno može ozbiljno da naruši produktivnost.

Stručnjaci zato preporučuju da se veliki zadaci podele na manje celine. Svaki završen korak stvara osećaj napretka, a upravo taj osećaj često predstavlja najbolji podsticaj da nastavite dalje.

(Ona.rs/Bolde.com)