Molim vas, ne objavljujte fotografije dece sa plaže: Ni kupaći ni emotikon preko lica ne mogu da ih zaštite

Leto je i ne mogu vam opisati koliko sam fotografija nage i polunage dece već videla na društvenim mrežama. Tek je jul. Biće ih još. Deca na peškirima, u plićaku, pod tušem, dok trče po plaži, presvlače se ili spavaju raširenih ruku i nogu. Svaki trenutak njihovog letovanja pretvoren je u sadržaj.

Da se razumemo, meni ne smeta da vidim golišavo dete ni na plaži ni na fotografiji. U dečijem telu ne vidim ništa nepristojno, sramotno, izazovno ili seksualno. Ali nisam ja problem. Niste ni vi, verovatno. Problem je što ne znate ko sve gleda ono što objavljujete, ko fotografiju čuva, kome je šalje i gde ona može da završi.

A jednom kada je pustite na internet, više nije samo vaša.

Ni kupaći kostim nije zaštita

I evo jednog, barem u mojoj glavi, jezivog paradoksa.

Devojčici od dve godine navučete pored donjeg i gornji deo kupaćeg kostima, eto, da joj se slučajno ne vide grudi. Lično već u tome prepoznajem jednu vrstu nepotrebnog učitavanja značenja u dečije telo. Taj deo tela kod dvogodišnjeg deteta ne bi trebalo da bude izazovan bilo kome, pa samim tim ne bi trebalo ni da se tretira kao nešto što po svaku cenu mora da bude sakriveno. Jer nago telo, posebno nago telo deteta, samo po sebi nije seksualno.

Ali dobro, vreme je drugačije, obukli ste joj kupaći. Zaštitili ste je od pogleda na plaži, barem tako mislite. A onda ćete je fotografisati sto puta, iz svakog ugla i u svakoj mogućoj pozi, i sve te fotografije objaviti na Instagramu i Fejsbuku.

Zašto?

Kako vam je neprijatno da nepoznata osoba na plaži na nekoliko sekundi vidi vaše dete bez gornjeg dela kupaćeg kostima, ali vam nije neprijatno da stotine ili hiljade ljudi imaju njegovu fotografiju u telefonu? Kako je komadić tkanine postao dovoljan da pomislimo da smo dete zaštitili, dok istovremeno njegovu privatnost nudimo publici koju ne poznajemo?

Kupaći kostim nije digitalni pancir. Ne štiti dete od snimanja ekrana, preuzimanja fotografije, deljenja u privatnim porukama niti od ljudi čije namere nisu ni nevine ni normalne.

Ne mora dete da bude potpuno nago da bi fotografija bila zloupotrebljena. To je najneprijatniji deo ove priče, ali neprijatnost nije razlog da se pravimo da problem ne postoji.

Posebno su mi neverovatne fotografije na kojima roditelji detetu preko lica stave emotikon, dok mu je telo potpuno otkriveno i jasno vidljivo. Super, sakriven je identitet. Kao da ljude koji takve fotografije zloupotrebljavaju zanima isključivo lice. Kao da je smajli preko očiju nekakva zaštita, a sve ispod njega bezbedno. Nije. Time ste možda sakrili identitet deteta od običnog poznanika, ali fotografiju niste učinili bezopasnom.

Veštačka inteligencija dodatno je pogoršala već jezivu stvarnost. Fotografije stvarne dece mogu da budu izmenjene, uklopljene u druge prizore ili iskorišćene za stvaranje lažnog materijala zarad zloupotrebe dece. Ne mora na originalnoj fotografiji da postoji ništa eksplicitno da bi je neko zloupotrebio. Zato prestanimo ovo da zovemo "dečijom pornografijom", jer dete ni na šta nije pristalo, precizan izraz je materijal seksualnog zlostavljanja dece.

Već nas upozoravaju da AI ubrzava i olakšava ovakve zločine. Istražite malo, roditelji. Ne da biste živeli u paranoji, već da biste konačno razumeli gde šaljete fotografiju svog deteta kada pritisnete "objavi".

Naišla sam na ovakav sadržaj listajući Tviter... i ostala sam bez teksta. Prijavila sam šta sam mogla, ali ono što sam videla želim što pre da zaboravim. Ne želim da vidim bilo čije dete izloženo u onakvim "montažama".

Vaše dete nije sadržaj

Roditelji uglavnom ne objavljuju takve fotografije iz loše namere. Naprotiv. Ponosni su, srećni, žele da sačuvaju uspomenu i pokažu drugima kako im dete uživa na moru. Razumem taj poriv. Nekada su se fotografije sa letovanja lepile u porodične albume i pokazivale rodbini kada dođe na kafu. Danas se postavljaju pred nekoliko stotina ljudi, među kojima su bivše kolege, daleki poznanici, komšije, ljudi koje smo jednom sreli i oni kojih se više ni ne sećamo.

To nije ista stvar, i meni draga Ivana Mrvošević je to odlično predstavila u ovom svom videu.

Privatan profil takođe nije garancija privatnosti. Dovoljna je jedna osoba da sačuva fotografiju. Jedan snimak ekrana. Jedno prosleđivanje. Ne morate ni da znate da se dogodilo.

Pritom dete nije moglo da pristane na to da njegovo telo i njegovi najintimniji trenuci postanu deo porodičnog digitalnog albuma dostupnog publici. Ne zna šta znači internet, ne razume koliko dugo fotografija može da ostane tamo i ne može da pretpostavi kako će se zbog nje osećati za deset godina.

Možda će mu biti simpatična. Možda neće. Ali odluku ste već doneli umesto njega.

Zato pre nego što objavite fotografiju deteta sa plaže, pitajte se da li biste je odštampali, napravili stotinu kopija i podelili ih nepoznatim ljudima na ulici. Ako ne biste, nemojte je ni postavljati na mreže.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.