Nije svako dete bezbrižno tokom raspusta: Znakovi letnje anksioznosti koje roditelji često previde

Kada pomislimo na letnji raspust, najčešće ga povezujemo sa bezbrižnim danima, kupanjem, putovanjima i predahom od školskih obaveza. Međutim, ono što mnogi roditelji ne očekuju jeste da upravo taj period kod neke dece može izazvati pojačanu napetost, nesigurnost i anksioznost.

Dok odraslima slobodniji raspored često prija, deca se uglavnom najbolje osećaju kada znaju šta ih očekuje. Školska godina donosi jasnu rutinu - vreme ustajanja, nastavu, domaće zadatke i vannastavne aktivnosti. Kada sve to odjednom nestane, neka deca teško pronalaze osećaj sigurnosti.

Psiholozi upozoravaju da letnja anksioznost nije retka pojava i da se često pogrešno tumači kao razmaženost, dosada ili loše ponašanje.

Zašto raspust kod neke dece izaziva stres?

Promena dnevnog ritma, putovanja, odlazak u letnje kampove, boravak kod bake i deke ili duži boravak van kuće za pojedinu decu predstavljaju veliko uzbuđenje. Međutim, drugima iste promene mogu biti izvor nesigurnosti.

Deca vole predvidivost. Kada unapred znaju kako će izgledati njihov dan, osećaju veću kontrolu nad situacijom. Tokom raspusta ta struktura često nestaje, pa kod osetljivije dece može da se javi osećaj nelagode.

Zbog toga stručnjaci ističu da raspust ne treba posmatrati kao period u kojem su sva deca automatski opuštena i srećna.

Kako izgleda letnja anksioznost kod mlađe dece?

Mlađa deca retko umeju da kažu da su anksiozna. Umesto rečima, svoje emocije pokazuju ponašanjem.

Roditelji mogu primetiti da dete postaje mnogo vezanije za njih nego ranije, da teško podnosi odvajanje ili da stalno traži njihovu blizinu. Neka deca počinju teže da zaspu, bude se tokom noći ili žele da spavaju u roditeljskom krevetu.

Česte su i fizičke tegobe poput bolova u stomaku ili glavobolje, iako lekarski pregledi ne pokazuju zdravstveni problem. Kod pojedine dece mogu se ponovo javiti obrasci ponašanja koje su odavno prevazišla, poput mokrenja u krevet ili sisanja palca.

Šta roditelji mogu primetiti kod školaraca?

Kod dece školskog uzrasta anksioznost se često ispoljava kroz stalnu zabrinutost zbog novih situacija.

Nekoga će plašiti odlazak u letnji kamp, vožnja autobusom ili upoznavanje novih drugara. Druga deca će izbegavati aktivnosti koje su ranije volela ili će burno reagovati kada nešto ne ide po planu.

Neretko stalno postavljaju ista pitanja, traže potvrdu da će sve biti u redu ili žele da unapred znaju svaki detalj dana koji ih očekuje.

Kod tinejdžera znaci mogu biti potpuno drugačiji

Kod adolescenata letnja anksioznost često ostaje neprimećena jer izgleda kao uobičajeno tinejdžersko ponašanje.

Mogu početi da spavaju mnogo više ili mnogo manje nego ranije, ostaju budni do kasno, postaju razdražljivi ili se povlače u svoju sobu. Neki gotovo ne ispuštaju telefon iz ruku jer im on postaje način da pobegnu od neprijatnih osećanja.

Drugi izbegavaju druženja, odbijaju aktivnosti koje su ranije voleli ili govore da nemaju volju ni za šta tokom raspusta.

Šta roditelji mogu da urade?

Stručnjaci savetuju da se tokom leta zadrži određena rutina, ali bez preterane strogosti.

Nije neophodno da svaki sat bude isplaniran, ali je korisno da dete zna okvirni redosled događaja - kada se ustaje, kada su obroci, vreme za igru, odmor ili zajedničke aktivnosti.

Takva predvidivost kod mnoge dece značajno smanjuje osećaj nesigurnosti.

Nemojte umanjivati detetova osećanja

Kada dete kaže da ga je nečega strah ili da je nervozno, roditelji često iz najbolje namere odgovore: "Ma nema razloga da brineš" ili "Biće sve u redu."

Psiholozi smatraju da takve rečenice ponekad mogu ostaviti utisak da dete nije saslušano.

Mnogo je korisnije pokazati razumevanje i pitati ga šta ga tačno brine. Već sam osećaj da ga neko sluša često pomaže da se intenzitet neprijatnih emocija smanji.

Priprema mnogo znači

Ako dete očekuje novu situaciju, poput letnjeg kampa, putovanja ili porodičnog okupljanja, pokušajte da mu unapred objasnite kako će sve izgledati.

Razgovarajte o rasporedu aktivnosti, pokažite fotografije mesta na koje ide ili zajedno napravite plan dana. Kada dete zna šta može da očekuje, nepoznato postaje manje zastrašujuće.

Nije svaki trenutak leta potrebno ispuniti obavezama

Mnogi roditelji žele da raspust bude što sadržajniji, pa decu upisuju na kampove, treninge, radionice i brojne druge aktivnosti.

Iako sve to može biti korisno, stručnjaci podsećaju da je deci potrebno i vreme bez plana - za igru, odmor, maštanje i spontano druženje.

Upravo ta ravnoteža između aktivnosti i slobodnog vremena doprinosi njihovom emocionalnom razvoju.

Anksioznost nije neprijatelj koji treba "izbrisati"

Stručnjaci ističu da cilj nije da dete nikada ne oseti anksioznost, jer je ona prirodna ljudska emocija.

Mnogo je važnije pomoći mu da nauči kako da razume svoja osećanja, da ih prihvati i da postepeno razvije poverenje u sopstvenu sposobnost da se nosi sa izazovima.

Jer upravo tako nastaje otpornost - ne kada strah nikada ne postoji, već kada dete shvati da može da ga prevaziđe i nastavi dalje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.