Kome pripada kuća, a ko gubi pravo na svoj deo: Koja su prava supružnika kad se nakon smrti deli imovina

Kažu u našem narodu da se familija voli na slavama i svadbama, ali da se zapravo upoznaje tek kada se ugase sveće, položi cveće i otvori ostavinska rasprava. Dok je stari domaćin živ, u kući se zna red, poštuje se reč, ćuti se i trpi, a nedeljom se u miru lomi slavski kolač. Čim domaćin sklopi oči, ta ista braća, sestre i stričevi koji su se grlili kraj kazana za rakiju odjednom postaju najljući rivali. Preko noći se prebrojava ko je više kosio, ko je starom donosio lekove, a ko je godinama samo dolazio na gotov ručak i praznih ruku.

Preporučujemo

Na tim raspravama zavadi se rodbina oko stvari koje čoveku na samrti ne bi ni pale na pamet - potežu se priče od toga čija je koja njiva i ko dobija staru traktorsku prikolicu, pa sve do toga kome ostaju dedin kredenac i bakin bakarni kotao. Svađe zakuva najčešće neznanje, jer svako misli da mu po nekom "prirodnom pravu" sleduje baš ono što je i zamislio.

Srećom, Zakon o nasleđivanju ne sluša kafanske priče, niti porodične ucene, on jasno i bez emocija udara međe i propisuje šta je čije po pravu i  pravdi. Kada tačno znate svoja prava, niko u sudnici ne može da vas zakine, uplaši, niti prevari.

Najveća zabluda u narodu jeste mišljenje da se u isti džak stavlja baš sve što se zatekne u dvorištu i kući u času kada domaćin izdahne. Ostavinu čine sva prava koja su umrlom pripadala u trenutku smrti, ali zakon mudro pravi razliku između imovine za podelu i onoga što mora ostati onima koji su pod tim krovom ostavili svoje krv, suze i znoj.

Šta ne ulazi u imovinu za podelu

Stvari koje služe za svakodnevne potrebe u kući uopšte ne idu na ostavinsku raspravu ako su sa umrlim u istom domaćinstvu živeli njegovi potomci, supružnik ili roditelji.

• Pokućstvo, nameštaj i posteljina: Svi ovi predmeti manje vrednosti automatycki postaju zajednička svojina ukućana koji su delili hleb i krov sa umrlim.
• Muka i trud potomaka: Ako su deca ili unuci živeli u zajednici sa domaćinom i svojim radom, zaradom ili pomaganjem u privređivanju uvećali njegovu imovinu, taj deo uopšte ne ide u imovinu za podelu. Njemu pripada tačno onoliko za koliko je svojim trudom uvećao imanje.

Kada se te stvari odvoje, preostala imovina deli se po naslednim redovima. Osnovno pravilo glasi da bliži nasledni red uvek izbacuje iz igre dalji red, dok je država Srbija navedena kao poslednji zakonski naslednik ako umrli nema nikog živog od rodbine.

Prvi nasledni red - Deca i supružnik dele na jednake delove

Prvi nasledni red čine deca umrlog i njegov supružnik. Glavno pravilo je da deca i supružnik nasleđuju imovinu na jednake delove.

Sud ipak može napraviti izuzetak kada za to postoje opravdani razlozi. Ako umrli ima dete kome preživeli supružnik nije roditelj, a imovina tog supružnika je veća od dela koji bi mu pripao pri jednakoj podeli, dete može tražiti svoje pravo. U takvim okolnostima, nakon što proceni sve detalje, sud može odlučiti da svako dete nasledi i do dva puta više nego supružnik.

Ako iza umrlog nema potomaka, na scenu stupa drugi nasledni red. Tada supružnik nasleđuje polovinu imovine, dok drugu polovinu na jednake delove dele roditelji umrlog. Ukoliko roditelji nisu među živima, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, odnosno braća i sestre umrlog. Desi li se da supružnik ne može ili neće da nasledi svoj deo, celokupnu imovinu na jednake delove uzimaju roditelji.

• Gubitak prava na imovinu: Supružnik potpuno gubi pravo na zakonsko nasleđivanje ako je umrli podneo tužbu za razvod braka a posle smrti se utvrdi da je bila osnovana, ako je brak poništen posle smrti iz razloga koji su supružniku bili poznati pri venčanju, ili ako je njihova zajednica života trajno prestala njegovom krivicom ili uz obostrani sporazum.

Kad supružnik traži više - Doživotno uživanje i cela imovina

Zakon posebno štiti supružnika koji stigne do drugog naslednog reda sa roditeljima umrlog, a nema osnovnih sredstava za život. U roku od jedne godine od smrti domaćina, taj supružnik može zahtevati doživotno uživanje, odnosno plodouživanje, na celini ili delu imovine koju su nasledili ostali.

Kada je imovina toliko mala da bi njenom podelom supružnik zapao u oskudicu, on ima pravo da traži celu imovinu u svoju svojinu. Pri donošenju ove odluke, sud posebno procenjuje koliko je trajala bračna zajednica, kakvo je imovno stanje i radna sposobnost supružnika i ostalih naslednika.

Ovo pravo na povećanje naslednog dela je lično i ne prelazi na naslednike supružnika ako on umre pre nego što ga ostvari. Supružnik i ostali naslednici uvek se mogu sporazumeti da se doživotno uživanje pretvori u doživotnu rentu, a ako se prilike značajno promene, sud na zahtev ostalih naslednika to doživotno uživanje ili rentu može i ukinuti.

Kad rodbina traži smanjenje - Pravo na izbore i sudske postupke

Priča ima i drugu stranu medalje. Kada supružnik nasleđuje sa drugom naslednim redom, a imovina koju je umrli sam nasledio čini više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici imaju pravo da reaguju. U roku od jedne godine od smrti, oni mogu zahtevati da se deo supružnika smanji do četvrtine imovine, pod uslovom da zajednica života nije trajala duže vremena.

Deo za koji se supružniku smanji nasledstvo pripada samo onom nasledniku koji je taj zahtev zvanično i postavio pred sudom. Umre li naslednik pre isteka tog roka od godinu dana, to pravo prelazi na njegove potomke koji imaju rok od šest meseci od njegove smrti da podnesu zahtev.

Sve dok se ne reši ovaj zahtev naslednika za smanjenje, supružnik ima pravo izbora – može umesto svojine izabrati doživotno uživanje na polovini imovine. Ako umre pre nego što da izjavu, njegovi naslednici dobijaju imovinu samo u svojinu. Izjava o izboru ne može se davati pod uslovom ili rokom, niti se može opozvati, ali se može poništiti ako je data pod pretnjom, prevarom, prinudom ili u zabludi. Pronađe li se nova imovina nakon rasprave, već učinjeni izbor važi i za te naknadno pronađene nepokretnosti i stvari.

(Ona.rs / Paragraf.rs)