Vladeta Jerotić otkrio kako da postanete bolji čovek u četiri koraka: Prvi je najteži

Vladeta Jerotić verovao je da čovek nije unapred određen onim što jeste i da uvek postoji prostor za promenu. Za njega prava revolucija nije ona koja se događa u društvu, već ona koja počinje u samom čoveku.

Verovao je u Gandijevu misao: "Budi promena koju želiš da vidiš u svetu", ali je smatrao da ta promena nije moguća bez iskrenog suočavanja sa sobom. Čovek može da postane bolji, ali samo ako je spreman da neprestano upoznaje sebe, prepoznaje ono dobro u sebi i suočava se sa sopstvenim manama.

Preporučujemo

- Jedina uspešna revolucija je ona koja se odigrava u čoveku samom", pisao je Jerotić u tekstu "Da li čovek može da se menja".

Prema njegovom mišljenju, čovek ne bi trebalo da sebe posmatra kao nekoga ko je jednostavno "dat" i zbog toga unapred određen, neslobodan i nemoćan. Naprotiv, čovek je i "zadat", odnosno pred njim se nalazi zadatak da neprestano raste i pokušava da postane bolja verzija sebe.

- Zadat nekim zadatkom! Kojim zadatkom? Da neprestano rastemo i tako pokušamo da ostvarimo, ili da se bar približimo: natčoveku, rekao bi Niče, a hrišćani kažu, Bogočoveku, pisao je Jerotić.

Sve počinje od priznanja sopstvenih mana

U jednom od svojih predavanja Jerotić je ponudio i veoma konkretan odgovor na pitanje kako čovek može da radi na sebi.

Kako je objašnjavao, nezrele ličnosti često su nametljive, sklone kritikovanju drugih, stalno nezadovoljne i lako povredljive. Kod njih se mogu javiti i ljubomora i zavist.

Međutim, Jerotić je smatrao da svi ljudi u sebi nose određenu dozu ljubomore i zavisti. Razlika je u tome koliko smo spremni da ih prepoznamo i šta ćemo uraditi kada ih postanemo svesni.

Prvi korak je zato jednostavan, ali nimalo lak, priznati sebi da smo ljubomorni ili zavidljivi.

Drugi korak je prihvatiti dobronamernu kritiku. To znači biti dovoljno iskren prema sebi da saslušamo ono što nam drugi govore, čak i kada nam se to ne dopada.

Treći korak je borba protiv sopstvenih mana. Upravo je to, prema Jerotiću, najteži deo procesa, jer nije dovoljno samo prepoznati ono što kod sebe želimo da promenimo. Potrebno je svakodnevno raditi na tome.

Četvrti korak je onaj od kog mnogi odustanu

I na kraju dolazi četvrti korak, istrajati.

Jerotićeva poruka bila je da promena čoveka nije jednokratan događaj. Nije dovoljno jednom priznati sebi da smo pogrešili, prihvatiti kritiku ili odlučiti da ćemo biti drugačiji. Potrebno je istrajavati u tome i iznova se vraćati radu na sebi.

Upravo zato se njegova četiri koraka mogu svesti na jednostavan redosled: prvo prepoznati sopstvene mane, zatim prihvatiti dobronamernu kritiku, potom se boriti protiv onoga što želimo da promenimo i, najvažnije, ne odustati.

Jer, prema Jerotićevom shvatanju, čovek nije završen proizvod. On je biće koje se neprestano gradi.

(Ona.rs)