Ako izgovarate ove rečenice, prolazite kroz emotivno stanje: Šta znači kada osećate "sve i ništa u isto vreme"

Sa emocijama je ponekad teško izaći na kraj, posebno kada vas preplave u toj meri da počnete da se povlačite u sebe i jednostavno ne znate kako da objasnite ono što osećate.

Ovaj koncept možda neće imati smisla svima, ali osećaj da istovremeno osećate „sve i ništa“ uopšte nije tako redak, a ove rečenice tada vrlo često izlaze iz usta.

Preporučujemo

Ako ste ikada osetili ovu potpunu kontradiktornost u sebi, verovatno ste u prolazu izgovorili neke od ovih fraza:

1. „Ne želim da pričam, ali ne želim ni da budem sam/a“

Kada se neko bori sa teškim emocijama, razgovor o njima može delovati kao nemoguća misija. Kako nekome objasniti da osećate toliko toga, a da istovremeno niste ni sigurni šta je to tačno? To je zbunjujuće za njih same, a još im je teže da to objasne drugima. Zato se često oslanjaju na puko prisustvo bliske osobe kako bi pronašli utehu, ali jednostavno nisu spremni da zarone u svoje zapletene misli.

Neko ko se ovako oseća možda prolazi kroz takozvano „emocionalno slepilo“ - stanje u kom osećate emocije, ali ne znate kako da ih izrazite. Ovakve osobe često ne mogu da dođu do korena svojih osećanja i prijatnije im je da ih zadrže za sebe. To je gotovo kao da postoji ogromna provalija između onoga što osećaju i sposobnosti da to pretoče u reči.

Takođe, možda trenutno imaju problem da se povežu sa svojim osećanjima ili da ih verbalizuju, ali znaju da bi im samoća pala još teže. Ljudima koji sa lakoćom govore o svojim emocijama ovo može delovati kontradiktorno, ali za nekoga ko oseća sve i ništa u isto vreme, to je sasvim prirodno stanje svesti.

2. „Nisam pospan/a, ali sam u poslednje vreme jako umoran/na“

Traženje izgovora za sopstvene emocije moja je glavna taktika. Ponekad je prosto lakše reći da sam umorna nego objašnjavati nešto mnogo komplikovanije.

Svesna sam da nije dobro potiskivati stvari u sebi, ali kada ne mogu ni sama sebi da objasnim kako se osećam, koja mi druga opcija preostaje? Objašnjavati da neko u isto vreme oseća sve tako intenzivno, a sa druge strane je potpuno ravnodušan i „utrnuo“, previše je komplikovano za većinu nas - posebno u opuštenom, svakodnevnom razgovoru. Često jednostavno ne želimo da opterećujemo druge ljude svojim pravim emocijama.

Kada neko nosi u sebi tako zamršena osećanja, lako može početi da se oseća kao teret za okolinu. Umesto da pokušavaju da objasne kako ih sve boli, a u isto vreme ne osećaju apsolutno ništa, samo će reći nešto poput: „Ma, samo sam umoran/na“ i tu završiti razgovor.

Naravno, uvek postoji mogućnost i da osoba prolazi kroz depresiju, jer je za nju karakterističan taj osećaj hronične iscrpljenosti uprkos tome što dovoljno spava. U svakom slučaju, to nije ništa čega bi se trebalo stideti - to je samo čudna i teška kombinacija emocija koje su se nakupile odjednom.

3. „Voleo/la bih da razumeš, ali jednostavno ne bi“

Kada čujete rečenicu „ti to ne bi razumeo/la“, verovatno u glavi stvorite sliku nekog ko to izgovara nadmeno ili razmaženo. Neki ljudi zaista misle da su mnogo pametniji i napredniji od proseka, pa zvuče arogantno. Međutim, kada neko u isto vreme oseća i sve i ništa, on iskreno veruje da ga niko ne bi razumeo — i to ne zato što misli da je bolji od drugih, već zato što ne želi ni da pokušava da objasni emocije koje ni sam ne razume u potpunosti.

Ovo nas ponovo vraća na nemogućnost imenovanja sopstvenih osećanja. Umesto da se muče da ih pretoče u reči, oni jednostavno kažu bliskim ljudima da to ne bi razumeli. Često je to sušta istina, ali to ne znači da te osobe ne žude za povezivanjem, saosećanjem i razumevanjem.

4. „Nervira me to, ali nije to ništa strašno“

Kriva sam, i sama često izgovaram ovo. I da budem iskrena, kada to kažem, najčešće tu situaciju i te kako smatram velikom stvari. Međutim, u tom trenutku ili ne želim nikome da otkrijem šta osećam, ili još uvek nisam prokljuvila kako to da objasnim. Zato ću čitav taj zamršeni haos od emocija pokušati da smanjim i prikažem kao da je sve u najboljem redu. Deluje mnogo lakše nego ulaziti u teške i zamršene teme.

Ljudi koji se bore sa kontradiktornim osećanjima često koriste ovu frazu kako bi izbegli da se uopšte bave svojim emocijama.

Opaska „nije to ništa strašno“ služi kao štit za izbegavanje konflikta ili potpuno zaobilaženje teme, što ponekad i nije tako loša stvar. Borba sa sopstvenim emocijama nije nimalo laka. Zapravo, za mnoge može biti veoma neprijatna i izazvati osećaj stida. To dovodi do stalnog izmišljanja izgovora i skrivanja pravih osećanja iza maske da je sve u redu.

5. „Ne mogu da objasnim, ali nešto mi treba“

Kada vam neko kaže da ne može da objasni kako se oseća, to na prvu loptu može delovati kao izgovor ili znak da ne želi sa vama da podeli svoje mentalno stanje. Međutim, stvari nisu uvek tako jednostavne. Neki ljudi su zaista potpuno odsečeni od svojih potreba. Sve im deluje previše intenzivno, a u isto vreme potpuno prazno i nevažno. Lakše im je da svoje emocije zadrže za sebe jer strahuju da ih niko drugi neće razumeti.

Ovakav tip osobe teško pušta druge blizu sebe i ne želi da ih uvlači u svoj emotivni haos. Taj konstantni rolerkoster u kom čas osećate sve, a čas apsolutno ništa, nije nimalo lako objasniti nekome sa strane.

6. „Stvarno mi je stalo, ali ne znam kako to da pokažem“

Naš nervni sistem može vrlo brzo da postane preopterećen. Čak i kada je neko iskren i pun empatije, može se dogoditi da se jednostavno „ugasi“ i povuče. To najčešće nije namerno. Osećaj da u vama vri sve, a da ste spolja potpuno prazni, izuzetno je zbunjujući. To vodi do anksioznosti, zbog koje se osoba u takvim trenucima jednostavno zamrzne umesto da otvori dušu i pokaže šta zaista oseća.

Ova pomešana osećanja mogu biti signal emocionalne disregulacije. Osoba se u sebi oseća na jedan način, ali nije u stanju da reaguje onako kako bi želela. Umesto da proradi te emocije, lakše joj je da podigne zid i uopšte se ne trudi da ih pokaže ljudima oko sebe.

7. „Toliko toga mi se mota po glavi da sam potpuno utrnuo/la“

Provodim mnogo više vremena u svojoj glavi nego što bi trebalo. Često se zaglavim u sopstvenim osećanjima, posebno kada mi je teško da ih razumem. Osećaj da u isto vreme proživljavate milion stvari, a ne osećate ništa, natera vas da počnete da preispitujete sami sebe: Zašto sam ovakav/vaka? Šta mogu da uradim da to promenim?

I odjednom se nađete u začaranom krugu negativnih misli iz kog ne znate kako da izađete. U tim trenucima, jedini način da preživite taj pritisak jeste da se jednostavno isključite i odlutate. Važno je pokušati da izađete iz sopstvene glave — kažem ovo sasvim licemerno. Neprestano preterano razmišljanje može učiniti da ta kontradiktorna osećanja deluju još intenzivnije. Često ljudi u našem okruženju imaju najbolje namere, ali i pored toga, objasniti sve što se dešava u nama može delovati kao nemoguća misija.

8. „Mrzim što od sopstvenog života pravim komplikaciju“

Osećati toliko emocija odjednom uopšte nije lako. Zbog toga se čini kao da smo zaglavljeni u beskonačnom krugu nepoznatog. Kako će se sve ove stvari iz moje glave danas manifestovati? To nas ostavlja u zapitanosti zašto uopšte komplikujemo sebi život tako teškim mislima, iako nad njima često nemamo nikakvu kontrolu. Ipak, teško je ne kriviti sebe.

Možda bismo želeli da se osećamo na jedan ili drugi način, ali naš mozak jednostavno ne uspeva da uspori. Intenzivna osećanja mogu da nas povrede, ali odluka da progovorimo o tim emocijama može pomoći da rane koje nastanu konačno zacere.

Ako čujete nekoga kako govori da mrzi što sam sebi komplikuje život, možda će vam to delovati besmisleno. Ako im se ne sviđa to što rade sebi, zašto jednostavno ne prestanu? Pa, stvar je u tome što je većina procesa koji dovode do ovog unutrašnjeg konflikta nesvesna i dešava se duboko ispod površine.

(Ona.rs/Your Tango)