Zašto se Srbi pozdravljaju sa 3 poljupca: Nije to samo reda radi, a ne dá se zaboravu

Ima običaja koji se ne uče iz knjiga, niti se o njima mnogo zapitkujemo. Nasledimo ih od starijih, gledamo kako ih se oni drže, pa ih s vremenom i sami prihvatimo, kao nešto što se podrazumeva. Takav je i pozdrav sa tri poljupca, prizor dobro poznat na slavama, svadbama, porodičnim okupljanjima i susretima ljudi koji se dugo nisu videli.

Preporučujemo

U srpskoj kući gost se dočekivao s poštovanjem, ruka se pružala otvoreno, a bliskost se nije uvek iskazivala velikim rečima. Ponekad su bila dovoljna tri poljupca u obraz. Zašto baš tri?

Broj 3 ima posebno mesto u srpskoj tradiciji

Broj tri od davnina zauzima važno mesto u narodnim verovanjima, običajima i hrišćanskoj simbolici. U pravoslavlju označava Sveto Trojstvo - Oca, Sina i Svetoga Duha. Nije zato neobično što se tri poljupca često dovode u vezu s verskim nasleđem srpskog naroda.

Doduše, valja biti oprezan s takvim objašnjenjem. Nema pouzdanog istorijskog dokaza da je pozdrav sa tri poljupca nastao upravo kao neposredan izraz vere u Sveto Trojstvo. Veza između broja tri i hrišćanske tradicije jeste razumljiva i široko prihvaćena u narodnim tumačenjima, ali poreklo samog običaja nije tako jednostavno utvrditi.

Trojka se, uostalom, često javlja i u narodnom pripovedanju, obredima i poslovicama. Tri puta se nešto ponavlja da bi se naglasilo, potvrdilo ili zaokružilo. U takvom kulturnom okruženju ni tri poljupca nisu ostala bez simboličke težine.

Odakle nam dolazi običaj?

Pozdravljanje poljupcem nije svojstveno samo Srbima. Sreće se širom Balkana, u delovima istočne Evrope, kao i u mediteranskim zemljama, premda broj poljubaca i okolnosti u kojima se oni razmenjuju nisu svuda isti.

Na ovim prostorima običaji su se vekovima preplitali - porodični i seoski, crkveni i svetovni, domaći i oni preuzeti iz susednih kultura. Zato bi bilo teško svesti tri poljupca na jedan događaj, jedno vreme ili jednu odluku. Pre će biti da se običaj oblikovao i prenosio kroz svakodnevni život, sve dok nije postao deo prepoznatljivog načina pozdravljanja.

Nekada se, uz poljubac, ljubila i ruka starijem ili poštovanom čoveku. Takvi postupci imali su jasnu društvenu poruku - iskazivali su poštovanje prema godinama, položaju i domaćinu. Današnji pozdrav sa tri poljupca uglavnom je manje formalan, ali je zadržao nešto od tog starog shvatanja da se bliskost i uvažavanje pokazuju i gestom, ne samo rečima.

Da li tri poljupca znače ljubav, veru i nadu?

Ovo je jedno od čestih tumačenja koja prate običaj. Prema njemu, tri poljupca predstavljaju veru, nadu i ljubav - tri hrišćanske vrline. Lepo je to značenje, naročito kada se posmatra u svetlu naše verske i kulturne tradicije, no ne treba ga predstavljati kao istorijski potvrđeno poreklo običaja.

U praksi, tri poljupca nemaju uvek isto značenje. Nekome su izraz porodične prisnosti, drugome znak prijateljstva, trećem uobičajen pozdrav koji se razmenjuje bez mnogo razmišljanja. Njihova poruka zavisi i od toga ko se pozdravlja, da li rođaci, stari prijatelji, kumovi ili ljudi koji se dugo nisu videli.

Važno je i to da tri poljupca nisu obavezan pozdrav svakog Srbina, niti se na isti način praktikuju u svim krajevima i porodicama. Neko se ljubi tri puta, neko dvaput, dok je drugome sasvim dovoljno rukovanje ili zagrljaj.

Običaj se čuva daleko od zaborava

Retko ko će pri susretu s prijateljem zastati da razmisli o istoriji broja tri, pravoslavnoj simbolici ili starim narodnim verovanjima. Poljupci se razmene gotovo po navici, uz pitanje kako su deca, šta ima novo i kad će se opet videti.

Običaji, na kraju krajeva, najduže opstaju upravo tako - ne kao pravila koja neko mora da nam objasni, već kao deo svakodnevice koji prelazi s kolena na koleno.

Tri poljupca kod Srba nemaju samo jedno, zauvek utvrđeno značenje. U njima se prepliću tradicija, simbolika broja tri i obična ljudska potreba da se bliskost pokaže i bez mnogo reči. Njihovo poreklo nije sasvim razjašnjeno, ali je njihovo mesto u svakodnevnom životu lako prepoznati, u susretu, pri rastanku i u onom poznatom gestu kojim se, makar nakratko, potvrđuje da među ljudima još ima prisnosti.

(Ona.rs)