Drugima daju najbolje savete, a svoje nikada ne poslušaju: Ovih 7 osobina objašnjava zašto

Tačno znaju kada prijatelj treba da napusti lošu vezu, postavi granicu ili prestane da krivi sebe. Kada se nađu u istoj situaciji, sva njihova mudrost kao da nestane.

Gotovo svako poznaje osobu kojoj se prijatelji prvoj obraćaju kada ne znaju šta da rade. Ona pažljivo sluša, brzo prepoznaje suštinu problema i nudi konkretno rešenje.

Preporučujemo

Međutim, kada neko pokuša da joj uzvrati istom merom, nailazi na zid. Ona menja temu, pronalazi razloge zbog kojih predlog nije primenjiv ili kaže da sve već zna, ali nastavlja po starom.

To ne mora da bude licemerje. Mnogo je lakše jasno sagledati problem kada njegove posledice neće promeniti naš život. Psihologija ovaj nesklad povezuje sa nekoliko osobina i obrazaca ponašanja.

1. Potrebno im je da upravljaju ishodom

Njihovi saveti obično nisu neodređeni. Ponudiće nekoliko mogućnosti, proceniti rizike i napraviti rezervni plan.

Tuđi problem ima jasnije granice jer nisu emotivno uvučeni u njega. Kada je problem njihov, pojavljuje se previše nepoznatih okolnosti, pa odlažu odluku i nastavljaju da analiziraju.

Davanje saveta pruža osećaj kontrole, dok njegovo primanje znači prihvatanje da odgovor možda nema isključivo osoba koja se sa problemom suočava.

2. Sopstvenu vrednost vezuju za ulogu osobe koja sve zna

Navikli su da budu oslonac porodice ili društva. Prvi se javljaju na telefon, pamte tuđe probleme i pojavljuju se kada je nekome najteže.

Biti potreban postalo je važan deo njihovog identiteta. Zato im je teško da sednu naspram druge osobe i priznaju: „Ne znam šta da radim.“

Godinama su vežbali da pomažu, ali nikada nisu naučili kako da podršku prihvate.

3. Distanca im pomaže da razmišljaju jasnije

Kada slušaju prijatelja, činjenice vide odvojeno od straha, nade i vezanosti. Zbog toga brzo prepoznaju obrazac koji osoba unutar problema ne može da vidi.

Ovaj fenomen poznat je i kao Solomonov paradoks: ljudi često mudrije razmišljaju o tuđim dilemama nego o sopstvenim. Kada je problem ličan, emocije su glasnije, a posledice mnogo stvarnije.

4. Prema sebi su stroži nego prema drugima

Prijatelju koji pogreši reći će da svi zaslužuju novu priliku. Sopstvenu grešku mogu preispitivati nedeljama.

Drugima nude razumevanje, strpljenje i pravo da ne budu savršeni. Sebi postavljaju mnogo više standarde i svaku pogrešnu odluku tumače kao dokaz ličnog neuspeha.

Oni znaju sve prave reči, ali ih ne čuju kada su upućene njima.

5. Razumevanje problema mešaju sa njegovim rešavanjem

Mogu precizno da objasne zašto nešto rade. Poznaju svoje obrasce, okidače i razloge zbog kojih izbegavaju promenu.

Ta samosvest jeste važna, ali nije isto što i postupanje. Čovek može savršeno razumeti zašto ostaje u lošem odnosu, a ipak ništa ne učiniti da iz njega izađe.

Imenovanje problema ponekad stvara osećaj napretka, iako stvarni koraci još nisu napravljeni.

6. Više veruju sopstvenoj proceni nego tuđoj

Upravo zato što ih drugi često traže za savet, razvili su veliko poverenje u svoj sud. Kada im neko ponudi drugačiju perspektivu, saslušaće je, ali će se brzo vratiti početnom zaključku.

Nisu nužno nepristojni niti potpuno odbacuju pomoć. Jednostavno su toliko navikli da budu sopstveni savetnik da tuđe mišljenje doživljavaju samo kao dodatnu informaciju, a ne kao mogući put napred.

7. Ne zadovoljavaju se rešenjem koje je samo „dovoljno dobro“

Drugima će preporučiti male korake i podsetiti ih da napredak ne mora biti savršen. Za sebe traže rešenje bez rizika, nedostataka i mogućnosti da pogreše.

Zato mogu mesecima da analiziraju situaciju umesto da isprobaju nešto što bi makar delimično pomoglo. Perfekcionizam se tada predstavlja kao promišljenost, a zapravo održava problem.

Ponekad bi trebalo da poslušaju ono što govore drugima

Davanje dobrog saveta ne znači da će čovek lako primeniti isto pravilo u sopstvenom životu. Kada su emocije uključene, čak i najočiglednije rešenje može delovati komplikovano.

Dobar početak može biti jednostavno pitanje: „Šta bih savetovao osobi koju volim da se nalazi u istoj situaciji?“ Takva distanca pomaže da prema sebi pokažemo razumevanje koje tako lako pružamo drugima.

Najmudriji ljudi nisu oni koji uvek imaju odgovor. To su oni koji umeju da priznaju kada im je potrebna pomoć i dozvole drugima da ponekad budu oslonac njima.

(Ona.rs / Bolde)