Nakon 6 vantelesnih i 2 pobačaja, Marija je u 45. godini rodila ćerku: Tad je pala u postporođajnu depresiju

Sedam godina čekala je da postane majka. Za to vreme prošla je kroz šest vantelesnih oplodnji, dve izgubljene trudnoće, gubitak oba roditelja i zdravstvene probleme, ali nije odustala od želje koja je za nju imala jedno ime - Divna.

Marija Maričić danas je mama devojčice Divne, koja ima dve godine i osam meseci, ali njen put do majčinstva nije bio ni brz ni jednostavan. Naprotiv, bio je ispunjen čekanjem, strahom, gubicima i pitanjem koje se iznova vraćalo: da li će se želja jednog dana ostvariti?

Preporučujemo

U razgovoru za Ona.rs, Marija je otvoreno govorila o godinama tokom kojih je pokušavala da postane majka, ali i o tome kako joj je dolazak ćerke promenio život, odnos prema sebi i pogled na svet.

„Divnu sam čekala sedam godina. Za to vreme se desilo šest vantelesnih oplodnji i sedam izgubljenih trudnoća. Izgubila sam i oba roditelja, a u međuvremenu sam ostala i bez štitne žlezde. Ali je opstala jedna želja, jedna upornost i vera da je moguće", ističe Marija.

„Ja sam se više rodila nego što se rodilo dete“

Marija je majka postala u 45. godini, a kaže da je dolaskom Divne dobila potpuno novu dimenziju života. Iako je dugo verovala da će se sve promeniti kada postane mama, shvatila je da majčinstvo ne donosi jednostavne odgovore, već novi način gledanja na svet.

Posebno mesto u njenoj priči ima ime Divna. Za Mariju ono nije samo ime, već simbol svega što je godinama priželjkivala.

Kada je Divna došla, zaista sam se prepoznala u tome „divna mama“. Nijedna od nas ne može da bude savršena mama, niti treba to da bude. Ali može da bude divna.

Prvi susret majke i ćerke za Mariju je bio posebno emotivan. Pošto je porođaj obavljen carskim rezom i nije odmah mogla da vidi bebu, trenutak kada su joj je doneli ostao joj je zauvek urezan u sećanje.

Kaže da je, čim ju je stavila na grudi, osetila iste pokrete koje je njena beba pravila dok je bila u stomaku. Divna je, kako opisuje Marija, i tada „đuskala“, a isto radi i danas.

Godine čekanja ostavile su trag

Marija danas govori o svom iskustvu bez ulepšavanja. Tokom dugog procesa vantelesnih oplodnji najveći pritisak nije dolazio od drugih ljudi, već iz pitanja koje je stalno bilo prisutno – kada će se želja ostvariti.

Prva neuspešna vantelesna je najgora. Tada imaš osećaj da je smak sveta. A onda, kada prođe, već pitaš: kada je sledeća? I ideš dalje.

Upravo u tom iskustvu naučila je da se život ne može staviti na čekanje. Ne samo kada je u pitanju majčinstvo, već i posao, ljubav ili bilo koja velika životna želja.

"Ako gledamo samo cilj, preskačemo najvažniji deo, a to je živeti život. Svejedno da li čekamo da postanemo mama, da dobijemo posao ili pronađemo partnera. Suština je da ne zaboravimo da živimo dok čekamo", kaže Marija.

„Bila sam potpuno funkcionalna mama, ali mi je bilo teško“

Otvoreno je govorila i o periodu nakon Divninog rođenja. Iako je svakodnevno brinula o bebi, šetala, hranila je i provodila vreme sa njom, Marija se suočila sa postporođajnom depresijom.

"Gledam sada snimke iz tog perioda. Pevam svom detetu, provodim dan sa njom, hranim je, presvlačim, izlazim u šetnju. Bila sam 100 odsto funkcionalna mama, ali je sve to bilo uz jednu tegobu koja ti nije prirodna, jer imaš dete koje si toliko želela i treba da budeš srećna".

Marija posebno naglašava da postporođajna depresija nije tema koju treba olako shvatiti i da je u takvim situacijama neophodna stručna pomoć. Svoje iskustvo danas koristi kako bi razgovarala sa ženama koje se suočavaju sa različitim životnim krizama, ali jasno pravi granicu između razgovora i stručnog lečenja.

Majčinstvo ne sme da izbriše ženu

Iako joj je Divna apsolutni centar života, Marija ne smatra da žena dolaskom deteta treba da prestane da bude ono što je bila.

Upravo zato ona i suprug vode računa o tome da imaju vreme jedno za drugo, čak i kada je svakodnevica potpuno podređena detetu. Kako kaže, i sama je primetila trenutke kada bi njihovi razgovori postali isključivo priče o Divni ili kada bi zbog umora postajali nervozniji.

Tada su odlučili da zastanu i svesno vrate pažnju i na svoj odnos.

Danas Marija radi sa ženama, najčešće kroz razgovore u kojima im pomaže da sagledaju ono što same možda ne vide. Ipak, kada je reč o ozbiljnim stanjima poput depresije, jasno ističe da razgovor ne može da zameni psihijatra ili psihoterapeuta.

Njena priča tako nije samo priča o majčinstvu. To je priča o čekanju, gubicima, partnerskom odnosu, ženskoj snazi, strahu, emocijama i tome koliko često tek kada zastanemo shvatimo šta nam se zapravo događa.

A koliko je Mariju promenio put do Divne, šta joj je bilo najteže tokom godina čekanja, kako je izgledao trenutak kada je prvi put uzela ćerku u naručje i šta joj je pomoglo da prepozna da se nešto menja u njenom odnosu sa suprugom – pogledajte u videu na početku teksta. U razgovoru je otvorila još mnogo tema koje nije moguće stati u nekoliko hiljada karaktera, a neke od njenih najličnijih i najemotivnijih priča ostavili smo upravo za video.

(Ona.rs)