Dočekala sam Vidovdan na vrhu Rtnja: Noćni uspon nas je umalo slomio, shvatam što ljudi odustaju na pola puta

Nakon naporne radne nedelje, bez prilike za popodnevnu dremku jer je stan tražio svoje, spakovala sam ranac i, puna iščekivanja, uputila se ka Rtnju. Autobusom iz Beograda, uz samo jednu pauzu, stigli smo do podnožja ove mistične planine, gde su nas sjajni vodiči upoznali sa lokacijom i detaljima predstojećeg uspona na Šiljak, najviši vrh Rtnja.

Iako se nisam osećala potpuno spremnom, znala sam da je došlo vreme da se i ja popnem na taj Rtanj. Kada sam pogledala ljude oko sebe, osetila sam olakšanje.

Mnogi su delovali kao da su direktno iz kafića krenuli na planinarenje, što mi je ulilo sigurnost: ako oni mogu, mogu i ja!

Drugarica i ja nismo bile sigurne da li nam je sva oprema neophodna - duksevi i jakne, kada je živa u termometru pokazivala nepodnošljivih 35 stepeni. Ipak, natovarene kao mazge, sa sendvičima u rukama, ušle smo u autobus nešto pre devet uveče i čekale smo polazak. Po dolasku na planinu, okupila se ekipa koja je pristizala sopstvenim prevozom, a vrh na koji se penjemo već se u nekoliko navrata nazirao u daljini.

Kada smo se već odvažili i otpočeli uspon, usput smo prošli pored Vrela, za koje kažu da je energetsko magnetno polje, pa se nismo preterano zadržavali pre uspona i po mraku, tek smo to učinili u povratku.

Svetilište Vrelo, smešteno u podnožju Rtnja, važi za energetski snažno mesto gde mnogi dolaze da se pomole, napiju lekovite vode i osete duboku povezanost sa prirodom i višim silama.

Ljudi su počeli da odustaju na pola puta

Ispostavilo se da je moja procena bila tačna. Mnogi su odustali već na početnom delu puta, koji uglavnom prolazi kroz šumu. Na jednom od proplanaka, otvorio se neverovatan pogled na ceo Rtanj, čitav vrh koji magično stoji u svom piramidalnom obliku, nepokolebljiv i moćan.

Prvi deo puta kroz šumu nije bio previše zahtevan. U pratnji tri lokalna psa, koji su nam bili i vodiči i čuvari (pratili su nas od smeštaja gde smo ostavili autobus), i uz korektne vodiče, stigli smo do Dekijevog odmarališta. Deki je šaljiv i dobroćudan tip koji umornim planinarima nudi travaricu za dobrodošlicu - pravi spas!

Posle kratkog odmora, krenuo je "opasan" deo - serpentine. Jedna za drugom, svaka duža od prethodne, činilo se. Vrh je bio na vidiku, ali činilo se da se udaljava što smo više hodale, a umor je bio sve veći. Sada mi je jasno zašto kažu da se na Rtanj ne ide kada ti se ide, već kada te on pozove. Energija planine i težak uspon pred kraj slomili su mnoge, koji su odustali pred samim vrhom.

Ali pogled? Taj pogled je vredan svakog znoja i napora!

Vetar je neopisivo duvao, a oblaci su kružili oko nas, stvarajući utisak kao da se dani i noći smenjuju kao na ubrzanom snimku, pokazujući nam koliko smo mali u odnosu na prolaznost vremena. Videla sam suze u očima mnogih - Rtanj radi svoje. Ja sam se, pak, zahvalila planini što nam je dozvolila da na njoj dočekamo Vidovdan.

Spuštanje je bilo mačiji kašalj u poređenju sa usponom.

Malo klecaju kolena, članci se sami izvrću, ali ponos zbog osvojenog vrha nosi te direktno do autobusa. Nezaboravno iskustvo i svakome preporučujem - mislim, ako vas Rtanj pozove!

Ko ide prvi put, ovo treba da znate

Rtanj je planina u istočnoj Srbiji, poznata po svom mističnom stožastom vrhu Šiljak, koji se uzdiže na 1565 metara nadmorske visine. Uspon na Rtanj nije tehnički zahtevan, ali je fizički izazovan - naročito poslednji deo staze koji je strm i otvoren. Postoje tri glavne staze: najčešće korišćena je južna (iz sela Rtanj), dok je severna iz pravca Boljevca znatno zahtevnija. Uspon u proseku traje 2.5 do 4 sata u jednom pravcu, u zavisnosti od kondicije. Naša putanja je bila duga 14 km, krenuli smo malo pre 1 noću i već se vratili oko 8 ujutru.

Za prvi uspon, važno je da se obučete slojevito - čak i leti vetar na vrhu zna da bude jak i hladan. Obavezna je planinarska obuća s dobrim đonom, jer teren zna biti kamenit i klizav.

Ponesite dovoljno vode (bar 1.5–2 litra), laku hranu, kremu za zaštitu od sunca, kapa, i baterijska lampa ako idete noću. Mobilni telefon neka bude pun, a idealno i neka osnovna prva pomoć pri ruci. Rtanj je planina s dušom, ali joj se mora prići s poštovanjem i pripremom.

(Ona.rs)