Bez čega ne može da prođe trpeza za Badnje veče: Tradicija, običaji i simbolika u porodičnom krugu

Badnja večera, iako posna, veoma je bogata, obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila tako bogata i plodna

Badnje veče puno je rituala koji se obavljaju u krugu porodice, a centralno mesto svakako zauzima badnja trpeza.

Još u toku dana domaćica kuće u sito stavi različite vrste žitarica, suvog voća i jabuke koje postavlja u vrh stola na kojem će se večerati. Običaji variraju, pa se u nekim krajevima sito stavlja ispod stola, a u nekim pored ogništa, dok se žitom iz sita posipaju badnjak, slama i sutradan položajnik. Na stolu je obično i mlado žito koje je natopljeno u vodu na Nikoljdan, kao pokazatelj početka novog vegetacionog perioda i novog života.

Preporučujemo

I Badnji dan i veče prate obredni hlebovi. Prva je pogača koju domaćica priprema za onoga ko odlazi u šumu da naseče badnjak, gde će i da ostavi polovinu pogače, a ostatak da pojede na putu do kuće. 

Druga je česnica, obredni hleb, koji se u nekim krajevima mesi na Badnje veče, a negde na dan Božića. Mešenje ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali im je uglavnom zajedničko da se pravi od belog brašna, da sadrži onoliko delova koliko ima ukućana, da se ukrašava raznim simbolima koji predstavljaju veru, decu, stoku, njive, voće, i  u nju se stavlja parica.

Badnja večera, iako posna, veoma je bogata. Obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila tako bogata i plodna. Nekim jelima se pridaje i magijsko značenje, zbog čega su obavezna na stolu. To su pre svega med i so, luk, pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).

Uglavnom se pripremaju suve paprike punjene pirinčem ili pasuljem, posne sarme (od pirinča, soje ili ribe), posni pasulj prebranac, te razne posne pite kao što su kupusnik ili krompiruša. Tu je obavezno riba, salata od krompira, kupus (običan ili kiseo), ajvar i druge đakonije iz zimnice. Uz orašaste plodove i sušeno voće, služi se pečena bundeva, kompot, posne štrudle i sitni kolače.

Večera počinje paljenjem sveće. Domaćin kuće uz molitvu, često i kuvanu pšenicu i crno vino okuplja ukućane oko trpeze i dele pogaču.

Ova pogača simboliše Isusove reči "Ja sam hleb živi". Vino na stolu, naravno, predstavlja njegovu "krv". Riba je tu kao simbol Sina Božjeg, dok so predstavlja božanske sile, a med - slad večnog života. Sveća koja se pali za Badnji dan predstavlja svetlost Božiju i simboliše Isusove reči "Ja sam svetlost svetu".

(Telegraf.rs)