Zorica pravi najbolju zimnicu u Boru, a nama je otkrila tajni recept za savršeni džem od šipurka

Za nju ovo nije samo džem, već i više od toga - uspomena na detinjstvo i mladost

Iz pitome Mačve, gde se rodila, u Bor gde se udala i sada živi, Zorica Stojiljković je ponela recepte iz zavičajne kuhinje. Uz ukuse i mirise rodnog kraja Zorica i posle tri decenije neguje zdravu i korisnu naviku da u flaše i tegle upakuje veliki broj plodova koje sama bere u prirode. Nekada po ravnoj Mačvi, a danas po šumama i brdima istočne Srbije bere šipurak, zovu, drenjine, divlje jagode i kupine i sve drugo od čega umećem i sa obaveznim dodatkom ljubavi, pošto je namenjeno porodici, napravi ukusne sokove, sirupe, slatka, džemove...

Među jesenjim darovima prirode šipurak je neprikosnoven, a džem pripremljen od crvenih bobica divlje ruže je delikates koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Za Zoricu i više od toga - uspomena na detinjstvo i mladost.

Preporučujemo

- Džem bez kojeg je nekada bilo nezamislivo dočekati zimu pripremale su uglavnom starije žene u selu po receptu nasleđenom od majki, baka ili svekrva. Samo iskusne domaćice su za to imale dovoljno znanja i strpljenja. Takva je bila baka iz komšiluka, Zagorka, od koje sam naučila kako se pravi ovaj džem, razvlače pite (u Mačvi ih nazivaju gužvare) i mnoge tajne domaće kuhinje - kaže Zorica.

Šipurak je brala na Crnom vrhu, birajući čista mesta. Posle tri sata, sa ponekom ogrebotinom od trnja na rukama, kući se vratila sa punom korpom jarko crvenih zdravih plodova. Nakon što ih je oprala i očistila izmerili su 6 kilograma od kojih je na kraju dobila 13 tegli slatkog džema. Recept je podelila sa čitaocima našeg portala.

Priprema džema od šipuraka po Zoričinom receptu:

Očišćeni šipurak se stavi u šerpu i nalije sa 12 litara vode i kuva dok šipurci sasvim ne popucaju i puste semenke.

Potom se šerpa skine sa vatre, dodaje se 1 litar hladne vode i smesa ostavi da se prohladi.

Zatim se pasira kroz đevđir, s tim što se semenke i ljuska koja ostanu ne bacaju jer od njih može da se dobije još najmanje 1 litar sirupa.

Sirup se potom cedi kroz sito, najbolje rukama i isključivo u rukavicama jer iglice šipurka mnogo žare.

U sito se sipa po 1 litar sirupa i posle svakog ceđenja sito mora da se oprati sa obe strane da bi se odstranile sitne iglice. Ceđenje se ponavlja još dva puta i onda je sirup spreman za kuvanje.

Kuva se dugo, oko šest sati, a pošto je šipurak sladak i "silazi" na dno šerpe, da džem ne bi zagoreo mora neprestano da se meša. Na polovini, otprilike posle tri sata dodaje se 5 kilograma šećera i nastavlja sa kuvanjem.

Vruć džem se na kraju sipa u tople prethodno sterilisane tegle.

- Mnoge žene odmah kažu da bi radije kupile teglu u prodavnici jer ima skoro ceo dan posla. Jeste tako, ali za mene je rutinski i nije mi teško. Kažem im da jeste lakše kupiti, ali da ne znaš šta je u tegli. Moje unuke, zbog kojih se najviše trudim da skoro sve što pripremam bude prirodno, oduševljene su džemom, kao i svi koji su ga probali - rekla je Zorica.

(Ona.rs)