Zašto je popara i dalje na srpskim trpezama? Istoričarka Dijana Vasiljević otkriva tajnu njenog opstanka

Kada danas govorimo o jelima od testa, mnogi će najpre pomisliti na gibanicu ili burek, simbole raskošnije trpeze. Ali pre nego što su pite i kore postale deo svakodnevice, postojalo je jedno starije i skromnije jelo koje je hranilo generacije – popara.

Ovo jelo, jednostavno po sastavu, ali bogato po značenju, vekovima je bilo svakodnevni obrok na Balkanu. U mnogim porodicama popara je bila i jedino što se našlo na stolu – simbol topline doma, zajedništva i umeća da se od malo napravi mnogo. Upravo na taj značaj ukazuje Dijana Vasiljević, srpska istoričarka i ekspert za gastronomiju, koja poparu opisuje kao „živu vezu između hleba i opstanka naših predaka“.

Preporučujemo

Hleb kao svetinja

Popara je neraskidivo vezana za hleb – namirnicu koja je vekovima imala gotovo svet status. Na Balkanu, kao i širom Evrope, hleb se smatrao osnovom opstanka i nosio je posebno poštovanje. Stara izreka „Hleb se ljubi i čuva“ i danas podseća na to koliko je važno da se ne baca, jer je za mnoge porodice bio garant da neće ostati gladni.

U vreme siromaštva i nestašica, popara je nastajala od jučerašnjeg hleba, potopljenog u vrelu vodu ili mleko, uz dodatak masla, sira ili kajmaka – kada ih je bilo. Bila je to hrana koja nije tražila mnogo, a davala je snagu.

Pre Amerike – drugačija trpeza

Današnja ishrana, bogata krompirom, kukuruzom, pasuljem ili paprikom, nezamisliva je bez namirnica donetih iz Amerike. Ali pre Kolumbovog putovanja evropske i balkanske trpeze izgledale su potpuno drugačije.

Najčešće žitarice bile su ječam, raž, ovas, proso i spelta, dok su mahunarke poput sočiva, boba i leblebije činile osnovu obroka. Upravo iz tog perioda potiče i starinska proja, koja se tada pravila od prosa, a tek kasnije od kukuruznog brašna.

Popara u svakodnevici

U selima širom Srbije popara je bila uobičajeno jelo za doručak ili večeru. Svaka kuća imala je makar komad starog hleba, pa se od njega pravio brz i zasitan obrok. Kada bi se dodali mlečni proizvodi, dobijala je na ukusu, a ponegde su je začinjavali i mašću ili lukom.

Za mnoge generacije popara je bila sinonim za porodičnu toplinu i jednostavnost. Dok su se deca spremala za školu ili seljaci odlazili u polje, baka bi za tren oka spremila činiju popare – i svi bi bili siti.

Od sača do rerne

Pite, gibanice i bureci pojavili su se kasnije, sa širenjem upotrebe rerne. Pre toga se vekovima na Balkanu kuvalo i peklo ispod sača – metalnog ili zemljanog poklopca prekrivenog žarom, svojevrsne zamene za rernu.

I dok su se ispod sača razvijali prvi oblici pita, popara je ostala u kategoriji „brzih“ jela, spreman obrok za gladnu dušu.

Popara danas – tradicija na stolu

U svetu gde su dostupni najraznovrsniji ukusi i egzotične namirnice, popara opstaje kao nostalgični podsetnik na skromnija vremena. I dalje se sprema u mnogim domaćinstvima, gotovo na isti način kao i pre stotinu godina.

Danas postoje i modernije verzije – sa začinima, povrćem, slaninom ili šunkom – ali suština ostaje ista: obrok koji od hleba i mlečnih proizvoda stvara ukus detinjstva i toplinu doma.

Kako se pravi popara – pravi tradicionalni recept

Ako ne znate kako se pravi popara, otkrivamo vam recept koji su generacije prenosile s kolena na koleno. Najlepša stvar kod ovog jela je njegova jednostavnost – pravi se brzo, od sastojaka koje svaka kuća ima.

Tradicionalna popara priprema se ovako:

• uzme se stari hleb isečen na kocke ili komade,
• prelije se vrelom vodom ili mlekom,
• dodaje se malo masti ili maslaca,
• zatim sir, kajmak ili pavlaka – po mogućstvu i po želji.

Sve se izmeša dok hleb ne omekša i ne upije ukuse, a zatim se poslužuje toplo. Iako je nastala iz skromnosti, popara je vekovima važila za jelo koje „greje dušu“.

Poruka popare

Možda nijedno jelo ne govori toliko o našem odnosu prema hlebu, porodici i tradiciji kao popara. Kako kaže Dijana Vasiljević, upravo je popara simbol „večnog poverenja naroda u hleb i snagu obične hrane“. Ona nas podseća da su najlepši ukusi često oni najjednostavniji.

(Ona.rs)