Pita koju jedemo na Veliki petak: Hrskava spolja, sočna iznutra, a potpuno posna na vodi

Postoje jela koja pravimo jer su brza, i ona koja pravimo jer ih volimo. A onda postoji ova pita, koju pravimo jer tako „treba“. Ne iz navike, nego iz osećaja.

Veliki petak nije dan za raskošnu trpezu. Nema prženja, nema ulja, nema „da bude bogato“. Jede se posno na vodi, najjednostavnije moguće. I upravo u toj jednostavnosti krije se cela poenta - da se tog dana malo uspori, utiša i spolja i iznutra.

Preporučujemo

Zato je ova pita baš takva. Bez ulja, bez komplikacija, bez ičega suvišnog. Samo kore, zelje i luk. I ipak - kad izađe iz rerne, miriše kao da ste uložili mnogo više nego što zapravo jeste.

Šta je čini posebnom?

Nema masnoće koja „izvuče“ ukus, pa sve mora da se osloni na osnovne namirnice. Luk mora lepo da se izdinsta (na vodi), zelje da omekša taman koliko treba, a slojevi da budu dovoljno sočni da pita ne ispadne suva.

Tu na scenu stupa jednostavan trik: smesa od brašna, vode i malo sirćeta. Ona poveže sve slojeve i napravi balans - unutra mekano, spolja blago hrskavo.

I to je sve. Nema tajnih sastojaka, samo dobar odnos onoga što već imate u kuhinji.

Sastojci:

• kore za pitu
• 1 glavica crnog luka
• 3 čena belog luka
• 300 g zelja (sveže ili zamrznuto)
• 1 šolja brašna
• 1 šolja vode
• 1 kašika sirćeta
• so i biber

Kako se pravi (bez filozofije):

Luk se prvo omekša na malo vode, doda se beli luk pa zelje - kratko, tek da splasne i pusti miris.

U posebnoj činiji se razmuti brašno sa vodom i sirćetom - to će zameniti ulje.

Kore se ređaju, svaka se premaže tom smesom, doda se fil, pa opet kora. Na kraju se sve zatvori i ide u rernu na 180 stepeni oko pola sata.

I to je to.

Zašto se baš ovako jede na Veliki petak?

Zato što taj dan nije o hrani, nego o meri.

Posno na vodi znači da nema ničega što „ulepšava“ jelo - nema ulja, nema masnoće, nema preterivanja. Ideja nije da se napravi nešto spektakularno, nego dovoljno. Dovoljno da se nahrani porodica, ali i da se zadrži duh posta.

I zanimljivo je - baš tada, kad sve svedeš na minimum, ukus postane nekako čistiji. Oseti se svaka namirnica, svaka sitnica.

Kako se jede

Najčešće - topla, tek iz rerne, kad korica još blago krcka.

Ali dobra je i kasnije, kad se ohladi, uz neku jednostavnu salatu ili čak sama, bez ičega.

I možda baš zato ova pita ima posebno mesto - nije luksuzna, ali se pamti.

(Ona.rs)