Danas je Svetski dan prevremeno rođenih beba: Razgovarali smo sa dve majke čije priče daju snagu

"Mali divovi" su veliki heroji koji su zasluženo dobili svoj dan!

Za mnoge majke dan rođenja deteta je jedan od najsrećnijih trenutaka, ali je za neke i početak najtežeg perioda u životu, strepnje, straha i suza.

Preporučujemo

Danas se, po dvanaesti put obeležava Svetski dan prevremeno rođenih beba, sa idejom da se pažnja društva usmeri na ozbiljne probleme prevremeno rođenih beba i njihovih roditelja.

Trudnoća traje 280 dana, 40 nedelja ili punih 9 meseci, računajući od prvog dana poslednje menstruacije. Svaki porođaj, nezavisno od porođajne mase ploda, pre navršenih 37 nedelja, jeste prevremeni. U Srbiji se svake godine prevremeno rodi čak 4.148 beba, a u svetu godišnje ima oko 15 miliona dece koja su prevremeno rođene bebe, piše "Demetra.rs".

Roditelji prevremeno rođene dece sa strepnjom čekaju da njihova beba napreduje i napokon krene kući. O tome šta sve prolaze na tom putu i koliko im je važna podrška, razgovarali smo sa dve majke koje su prevremeno rodile svoju decu.

- Rodila sam dečaka u osmom mesecu trudnoće; bio je težak 2.400 grama - započinje priču za Ona.rs Violeta Z., koja je pre više od 29 godina na svet donela bebu rođenu u 32. nedelji trudnoće.

Kako kaže, sve vreme, dok je beba bila u bolnici, pa i posle, kada su došli kući, vodila je dnevnik gde je upisivala svaki gram koji bi se njen sin ugojio, ali i njegovo zdravstveno stanje u tom trenutku. 

- Prve bolove sam osetila 23. februara u 21.30 u bolnici u Nišu, a porodila sam se 24. februara u 7.50 i tada su mi rekli da je beba dugačka 47 centimetara i da ima 2.400 grama. Sutradan, moj sin je iz Niša prebačen u Beograd, gde je bio u inkubatoru u kom je primao infuziju i veću količinu kiseonika - priseća se naša sagovornica.

Procedura je takva da bebe ostaju u bolnici, a majke idu kući. Šta majke preživljavaju u tim trenucima, bez dela sebe, koji su nosile sa sobom mesecima, znaju samo one. Međutim, naša sagovornica naglašava da, iako se u svoja četiri zida osećala i tužno i bespomoćno, jedina briga je bila beba koju je jedva čekala da uzme u naručje i odnese kući.

- Sećam se da je bio 4. mart kada sam ga prvi put mazila. On je tada još bio u bolnici u Beogradu, ali sam ja otišla kod njega. Kao i svaka beba, tako je i on izgubio na kilaži i imao je 2.225 grama. Bio je deveti mart kada je prvi put sisao. Međutim, morali su da ga uključe na infuziju zato što mu se kilaža nije menjala - priča Violeta.

Kako kaže, posle nekoliko dana, njen sin je počeo da napreduje, te su četvrtog aprila, kada je bio težak 3.175 grama napokon mogli da krenu kući.

- Šesnaest dana od našeg dolaska kući, sin je već bio težak četiri kilograma. Posle je napredovao sve više, te se nije puno izdvajao od svojih vršnjaka. Sećam se, kada se porodila komšinica, dobila je sina koji je tada bio težak kao moj sin koji je stariji od njega tri meseca. To je za mene bilo veoma teško, jer je moje tromesečno dete bilo iste kilaže kao novorođena beba  - ističe ona.

Na pitanje kada ju je pustio strah i strepnja za njegovo zdravlje, naša sagovornica odgovara:

- On je oko sedmog-osmog meseca već bio stabilna beba. Jedino što je imao problem sa plućima, kao i većina prevremeno rođene dece. Međutim, on je bio vrlo živahan i razigran, pa se nije ni videla razlika između njega i druge dece - zaključuje Violeta Z., čiji sin sada ima 29 godina i profesionalno se bavi fudbalom.

Za naš portal govorila je i Jelena O. koja je pre dve godine, posle pobačaja, u sedmom mesecu trudnoće rodila devojčicu.

- Majke koje su imale pobačaj znaju koliko je teško da se ponovo odluče na trudnoću - započinje Jelena O., majka dvogodišnje devojčice.

Kako kaže, kada je drugi put ostala u drugom stanju, bila je veoma oprezna, vodila je računa o svakoj sitnici i doktori su bili zadovoljni smerom u kom trudnoća ide.

- Bila sam na polovini sedmog meseca kada sam osetila jake bolove. Mislila sam da je to normalno, ali sada, iz ove perspektive, shvatam da sam se tešila. Kada sam shvatila da bolovi ne prestaju i da su sve jači, suprug i ja smo odlučili da odemo u bolnicu. Sećam se samo doktorovih reči: "Jelena, pa vi se porađate". U tom trenutku sam mislila da se moj život pretvara u film - priseća se ova žena.

Prema rečima naše sagovornice, na svet je donela devojčicu koja je bila teška 1.450 grama.

- Zbog situacije sa korona virusom nisam smela da je vidim. Milion emocija u sekundi se smenjivalo, ali samo jedno je bilo važno - da ona bude dobro i da iz svega obe izađemo kao pobednice. Morala sam da odem kući, a kada sam ušla u sobu koju smo pripremili za nju i videla prazan krevetac, mislila sam da se ceo ruši - priča Jelena.

Posle dva meseca, beba je dostigla željenu kilažu, zdravstveno je bila stabilna, a dan kada su ona i suprug išli po svoju ćerku, nikada neće zaboraviti.

- Imala sam tremu kakvu nikada nisam osetila u životu. Kada smo došli kući i stavili je između nas dvoje, ceo svet, koji je pre dva meseca bio srušen, počeo je polako da se sastavlja. Veće komplikacije nismo imali, jedino što ima problem s plućima, kao i većina beba koje su se prevremeno rodile, ali je to aposlutno popravljivo. Ona je sada jedna zdrava i srećna devojčica - zaključuje Jelena O.

(Ona.rs)