Uključite klimu daljinskim i dignete sve četiri uvis? Ono što ne znate o klimi može da vas neprijatno iznenadi

Prvi potez mnogih ljudi kada temperatura pređe 30 stepeni je isti - ruka ide ka daljinskom upravljaču. Klima se uključuje, prostorija se za nekoliko minuta pretvara u prijatno mesto, a osećaj kao da ste pobegli iz usijanog grada postaje gotovo trenutni. Tokom vrelih letnjih dana klima uređaj više nije samo stvar komfora, već za mnoge postaje način da normalno funkcionišu.

Ipak, dok uživamo u hladnijem vazduhu, retko razmišljamo šta se zapravo dešava iza tog jednostavnog pritiska na dugme. Kako klima uređaj hladi prostoriju, gde nestaje toplota iz stana i zbog čega stručnjaci stalno ponavljaju da klima mora pravilno da se koristi i održava?

Priča o klimatizaciji traje duže nego što mnogi pretpostavljaju. Od prvih sistema napravljenih za industriju do današnjih pametnih uređaja u gotovo svakom domu, klima je prošla dug put. Danas je jedan od najvažnijih saveznika tokom toplotnih talasa, ali samo ako znamo kako da je koristimo.

Kako zapravo radi klima uređaj?

Princip rada klima uređaja je jednostavan kada se objasni bez komplikovanih termina - on ne pravi hladnoću, već iz prostorije izvlači toplotu i šalje je napolje.

Kada uključite klimu, unutrašnja jedinica uvlači topao vazduh iz sobe. Taj vazduh prolazi preko hladnih cevi kroz koje kruži rashladni fluid, poznat kao freon. Toplota iz vazduha prelazi na taj fluid, a ventilator zatim vraća ohlađeni vazduh nazad u prostoriju.

Zagrejan rashladni gas odlazi do spoljne jedinice, gde se toplota oslobađa preko kondenzatorske spirale. Gas se tada ponovo pretvara u tečnost i vraća unutra, pa se ceo proces ponavlja iznova.

Drugim rečima - klima ne "ubacuje zimu" u stan, već izbacuje leto napolje.

Od štamparije do svakog doma - kada je nastala klima?

Za začetnika modernog klima uređaja najčešće se smatra američki inženjer Vilis Kerijer, koji je 1902. godine osmislio sistem za kontrolu vlage u jednoj štampariji u Njujorku.

Njegova ideja nije prvobitno bila namenjena ljudima koji žele prijatniju temperaturu tokom leta, već rešavanju problema u proizvodnji papira. Vlaga je tada pravila velike probleme u štamparijama, a Kerijerov sistem promenio je način na koji se kontroliše vazduh u zatvorenim prostorima.

Prozorski klima uređaji pojavili su se tridesetih godina prošlog veka, dok je njihova masovna upotreba u kućama i kancelarijama počela posle Drugog svetskog rata.

Tokom poslednjih decenija menjali su se i rashladni gasovi koji se koriste u uređajima, prvenstveno zbog zaštite životne sredine. Stariji gasovi koji su štetili ozonskom omotaču postepeno su zamenjeni novijim rešenjima sa manjim uticajem na prirodu.

Zašto je klima postala više od luksuza?

Leto je oduvek bilo toplo, ali problem predstavljaju sve češći i duži toplotni talasi. Kada visoke temperature traju danima, telo ima sve više problema da se rashladi.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, toplotni stres može da pogorša postojeće zdravstvene probleme, uključujući bolesti srca, dijabetes, astmu i određena mentalna stanja.

Najugroženiji su stariji ljudi, mala deca, osobe sa hroničnim bolestima i oni koji rade na otvorenom. Najteži oblik pregrevanja organizma je toplotni udar, stanje koje nastaje kada telesna temperatura može da pređe 40 stepeni Celzijusa i zahteva hitnu reakciju.

Zato klima danas za mnoge nije samo pitanje prijatnosti, već i zaštite zdravlja tokom ekstremnih vrućina.

Kako da koristite klimu, a da ne šteti zdravlju?

Česta zabluda je da klima sama po sebi izaziva prehladu. Problem uglavnom nastaje zbog nepravilnog korišćenja - preniske temperature, suvog vazduha, direktnog duvanja u telo i zapuštenih filtera.

Dug boravak u hladnom i suvom prostoru može dovesti do:

• suve kože i iritacije očiju
• osećaja grebanja u grlu
• glavobolje
• dehidratacije
• ukočenosti mišića, posebno vrata i leđa

Da biste izbegli ove probleme, stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih stvari:

• nemojte usmeravati hladan vazduh direktno u lice ili telo
• redovno čistite filtere
• servisirajte uređaj najmanje jednom godišnje
• pijte dovoljno vode
• pravite pauze od klimatizovanog prostora
• ne pravite veliku temperaturnu razliku između spolja i unutra

Naglo prelazak iz vrelog grada u ledenu prostoriju predstavlja veliki stres za organizam. Prijatno rashlađena soba jeste cilj, ali frižider u dnevnoj sobi nije.

Šta uraditi ako nekoga uhvati toplotni udar?

Toplotni udar nije obična iscrpljenost od vrućine. Simptomi mogu biti ubrzan puls, ubrzano disanje, visoka telesna temperatura, mučnina i znaci dehidratacije.

Osobu treba odmah skloniti sa sunca, smestiti na hladnije mesto, osloboditi je tesne odeće i pokušati da se telo rashladi hladnim oblogama. Ako je osoba pri svesti, važno je ponuditi joj tečnost.

Kod ozbiljnih simptoma potrebno je potražiti medicinsku pomoć.

Klima nije neprijatelj, ali traži pametnu upotrebu

Klima uređaj je jedan od izuma koji su promenili način na koji živimo. Danas nam omogućava da lakše podnesemo temperature koje bi nekada bile mnogo teže za izdržati.

Problem nije u samom uređaju, već u načinu na koji ga koristimo. Pravilno podešena temperatura, čisti filteri i malo pažnje mogu da naprave razliku između prijatnog leta i sezone glavobolja, suvog grla i ukočenog vrata.

Kada sledeći put uključite klimu, setite se - iza tog hladnog vazduha krije se čitav mali sistem koji već više od jednog veka menja način na koji provodimo najtoplije dane.

(Ona.rs / Al Jazeera)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.