Posle ove informacije, promenićete svakodnevnu naviku: Evo koliko mikroplastike unosimo dok pijemo vodu

Iako mnogi flaširanu vodu doživljavaju kao praktičniju i bezbedniju opciju, nova naučna saznanja pokazuju da ona može imati i skrivenu cenu. Istraživanje objavljeno krajem 2025. godine u uglednom časopisu "Journal of Hazardous Materials" ukazuje na zabrinjavajuće razlike u količini mikroplastike koju unosimo u zavisnosti od toga da li pijemo vodu iz plastičnih boca ili iz slavine.

Prema tim podacima, razlika može iznositi i do 90.000 dodatnih plastičnih čestica godišnje, što je podatak koji sve češće navodi potrošače na preispitivanje svakodnevnih navika.

Ogromno tržište, ali i veliki problem

Globalno tržište flaširane vode beleži snažan rast. Samo tokom 2021. godine proizvedeno je oko 600 milijardi plastičnih boca, dok je vrednost tržišta procenjena na 348 milijardi dolara. Očekuje se da će do 2030. godine ta cifra dostići čak 509 milijardi dolara.

Međutim, uprkos rastu potražnje, sve više istraživanja ukazuje na potencijalne zdravstvene i ekološke posledice masovne upotrebe plastike za pakovanje vode.

Koliko mikroplastike ima u vodi?

Analiza uzoraka flaširane vode pokazala je velike razlike u količini mikroplastike - od svega dve, pa do čak 6.626 čestica po litru. Naučnici upozoravaju i na prisustvo nanoplastike, čije su čestice još sitnije i mogu biti prisutne u znatno većem broju.

S druge strane, procene govore da osobe koje piju isključivo vodu iz slavine godišnje unesu oko 4.000 čestica mikroplastike, iako istraživači naglašavaju da nepostojanje standardizovanih metoda testiranja otežava direktna poređenja između studija.

Odakle dolazi zagađenje?

Kao glavni izvori mikroplastike u flaširanoj vodi navode se grlići i čepovi boca, koji su najčešće izrađeni od polietilen-tereftalata (PET) i polietilena visoke gustine (HDPE).

Svako otvaranje i zatvaranje boce, kao i njeno stiskanje tokom pijenja, može dovesti do stvaranja sitnih oštećenja na plastici, čime se povećava oslobađanje mikroskopskih čestica. Dodatni problem predstavlja izlaganje boca direktnoj sunčevoj svetlosti, koje ubrzava razgradnju materijala.

Mogući uticaji na zdravlje

U pregledu dosadašnjih naučnih radova, istraživači su ukazali na povezanost mikroplastike sa respiratornim oboljenjima, poremećajima reproduktivnog sistema, neurotoksičnim efektima, metaboličkim problemima, uticajem na imunitet i povećanim rizikom od pojedinih vrsta kancera.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se sa sigurnošću potvrdilo da mikroplastika direktno izaziva ove zdravstvene posledice.

Glavna autorka studije, Sara Sajedi, izjavila je da je pijenje vode iz plastičnih boca prihvatljivo u vanrednim situacijama, ali da ne bi trebalo da bude deo svakodnevne rutine.

Kako smanjiti unos mikroplastike

Postoji nekoliko jednostavnih koraka kojima se izloženost mikroplastici može znatno smanjiti:

• Kada god je moguće i bezbedno, birajte vodu iz slavine.
• Koristite višekratne flaše od stakla ili nerđajućeg čelika, koje ne ispuštaju plastične čestice.
• Izbegavajte stiskanje plastičnih boca tokom pijenja.
• Ne otvarajte i ne zatvarajte plastične boce nepotrebno često.
• Flaširanu vodu čuvajte dalje od sunca i izvora toplote.

Male promene u svakodnevnim navikama mogu napraviti veliku razliku, kako za zdravlje, tako i za životnu sredinu.

(Ona.rs/Index.hr)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.