Jedna vrsta demencije uzima maha i pogađa i mlade i stare: Odaju je 4 simptoma, a ovo su 2 testa da proverite

Zaboravili ste broj telefona koji znate godinama. Ušli ste na telefon da proverite jednu poruku - a izašli 40 minuta kasnije bez sećanja šta ste zapravo hteli. Dete vas ne čuje dok ga dozivate jer je "uronjeno" u ekran.

Možda je vreme da čujete izraz koji sve češće kruži među stručnjacima: digitalna demencija.

Iako nije zvanična medicinska dijagnoza, ovaj termin opisuje realan fenomen - slabljenje kognitivnih sposobnosti usled prekomernog oslanjanja na tehnologiju.

Pogađa i decu i odrasle.

I najčešće je primećuju drugi - pre nego mi sami.

Šta je digitalna demencija?

Termin je 2012. popularizovao nemački neuronaučnik Manfred Špicer u knjizi "Digitalna demencija", u kojoj je upozorio da prekomerna upotreba tehnologije može dovesti do slabljenja pamćenja, koncentracije i sposobnosti dubokog razmišljanja.

Već naredne godine, lekari u Južnoj Koreji upozoravali su na porast ovog fenomena među mladima, koji više ne pamte ni sopstvene brojeve telefona jer sve delegiraju uređajima.

Suština je jednostavna: mozak funkcioniše po principu "koristi ga ili ga izgubi".

Kada mentalne napore stalno prebacujemo na telefon - određeni delovi mozga postaju pasivni.

Šta se dešava mozgu?

Prema istraživanjima, prekomerna upotreba pametnih telefona i igrica može poremetiti uravnotežen razvoj mozga, naročito kod dece i adolescenata.

Navodi se da digitalni sadržaji preterano stimulišu levu hemisferu (logiku i analitiku), dok desna, zadužena za kreativnost i koncentraciju, može ostati manje aktivna.

To dovodi do:

• Slabljenja kratkoročnog pamćenja
• Poteškoća u održavanju pažnje
• Oslanjanja na GPS umesto prostorne orijentacije
• Mentalne iscrpljenosti usled stalnog protoka informacija
• Četiri glavna simptoma digitalne demencije

Iako se najčešće pominje kod mladih, ni odrasli nisu imuni.

Najčešći simptomi su:

1. Zaboravnost
Ne možete da se setite osnovnih informacija bez guglanja.

2. Dezorijentacija
Ne snalazite se bez GPS-a čak ni u poznatom kraju.

3. Socijalna izolacija
Teže čitate neverbalne signale i izbegavate komunikaciju uživo.

4. Hronični umor
Stalna mentalna iscrpljenost uprkos fizičkom mirovanju.

Alarmantna statistika za mlade

Generacija Z provodi prosečno između 9 i 9,5 sati dnevno na uređajima.

Ako uzmemo u obzir osam sati sna, to znači da više od polovine budnog vremena provode u digitalnom svetu.

Posebno zabrinjava pojava takozvane "digitalne kome" - stanje u kojem dete uopšte ne reaguje dok mu se obraćate jer je potpuno uronjeno u ekran.

Test za odrasle: "Digitalni retrovizor"

Odgovorite iskreno na sledeća pitanja. Ako imate tri ili više potvrdnih odgovora, moguće je da ste u zoni digitalne zavisnosti:

Da li osećate "fantomske vibracije" telefona?

Da li izgubite pojam o vremenu dok skrolujete?

Da li vas nervira kada vam neko kaže da ste previše na telefonu?

Da li je telefon poslednja stvar koju vidite pre spavanja?

Da li zaboravite šta ste upravo pročitali jer ste samo pasivno skrolovali?

Test za dete: "Opservacija reakcije"

Obratite pažnju na sledeće znake:

• Burne reakcije kada treba da ugasi uređaj
• Gubitak interesovanja za igru napolju
• Stalna preokupacija igricama i video-sadržajem
• Odbijanje obroka zbog ekrana
• Povlačenje iz društva vršnjaka

Brzi test: dok dete gleda sadržaj, postavite mu jednostavno pitanje. Ako vas ne čuje ili reaguje agresivno - to je znak visokog nivoa preopterećenosti.

Digitalna detoksikacija - kako vratiti balans

Rešenje nije u potpunoj zabrani interneta, već u pametnom korišćenju.

Stručnjaci savetuju:

Zone bez ekrana - trpezarijski sto i spavaća soba moraju biti bez telefona.

Grayscale režim - prebacite telefon u crno-beli mod. Bez boja, aplikacije postaju manje privlačne.

Prvo obaveza, pa ekran - kod dece ekran treba da bude nagrada, ne podrazumevana aktivnost.

Zajednički hobi - aktivnosti koje uključuju pokret i korišćenje ruku aktiviraju delove mozga koje ekrani uspavljuju.

Dobra vest - internet nije neprijatelj

Važno je napomenuti i nešto optimistično.

Studija objavljena u časopisu "Nature Human Behaviour", koja je obuhvatila više od 400.000 osoba starijih od 50 godina, pokazala je da redovno i aktivno korišćenje interneta može smanjiti rizik od demencije za 42 do 58 odsto.

Ključ je u načinu korišćenja.

Aktivno učenje, komunikacija i rešavanje problema jačaju takozvanu "kognitivnu rezervu".

Pasivno beskonačno skrolovanje - ne.

Digitalna demencija možda nije zvanična dijagnoza, ali simptomi su realni.

Ako primećujete da se oslanjate na telefon više nego na sopstveni mozak, vreme je da usporite.

Tehnologija je alat.

Pitanje je - ko upravlja kim?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.