Ljudi koji rade ove 3 stvari imaju bolje pamćenje i u poznim godinama: Nije samo do genetike

Desi se trenutak kada primetimo da zaboravljamo gde smo ostavili ključeve, teže pamtimo imena ili nam je potrebno malo više vremena da se setimo neke sitnice koja je nekada dolazila potpuno spontano. I dok mnogi takve promene pripisuju godinama i umoru, stručnjaci sve češće naglašavaju da mozak voli izazove i da način na koji živimo može imati veliki uticaj na njegovo dugoročno zdravlje.

Zanimljivo je da zaštita mozga ne mora nužno da znači komplikovane treninge, stroge rutine ili iscrpljujuće mentalne vežbe. Naprotiv, neka od najefikasnijih rešenja kriju se upravo u malim, svakodnevnim navikama koje donose zadovoljstvo, pokreću radoznalost i bude osećaj živosti koji često zaboravimo usred rutine.

U vremenu kada tehnologija sve više razmišlja umesto nas, stručnjaci upozoravaju da previše oslanjanja na prečice može usporiti naše mentalne sposobnosti. Upravo zato sve više istraživanja pokazuje da je za dugoročno zdravlje važno da mozak ostane aktivan, radoznao i uključen u nove situacije. Dobra vest je da postoje jednostavni i prijatni načini da to postignete.

Zašto je mozgu potrebna stalna stimulacija

Stručnjaci objašnjavaju da mozak najbolje funkcioniše kada se suočava sa novim iskustvima, učenjem i izazovima. Takve aktivnosti pomažu stvaranju takozvane kognitivne rezerve - svojevrsne mentalne otpornosti koja može pomoći da se sporije razvijaju problemi povezani sa starenjem.

Psiholog Alan Gou sa Univerziteta Heriot-Vat u Edinburgu ističe da čak i male promene u svakodnevici mogu doprineti boljem funkcionisanju mozga.

Drugim rečima - nije poenta u tome da odjednom promenite život iz korena, već da uvedete aktivnosti koje podstiču razmišljanje, koncentraciju i povezivanje sa drugima.

Kretanje bez GPS-a može biti trening za mozak

Jedan od najzanimljivijih načina za očuvanje mentalnih sposobnosti jeste razvijanje prostorne navigacije. Naučnici posebno izdvajaju hipokampus - deo mozga važan za pamćenje i snalaženje u prostoru, koji je među prvima pogođen kod Alchajmerove bolesti.

Zato stručnjaci savetuju da povremeno pokušate da se krećete bez pomoći navigacije na telefonu. Pronalaženje puta, pamćenje ulica i orijentacija aktiviraju mozak mnogo više nego što mislimo.

Istraživanja su pokazala da su taksisti i vozači koji svakodnevno koriste prostornu orijentaciju imali bolje očuvane određene moždane funkcije. Takođe, studije ukazuju da redovno vežbanje navigacionih sposobnosti može pomoći u očuvanju volumena hipokampusa tokom starenja.

To ne znači da treba potpuno da odbacite tehnologiju, ali možda sledeći put možete pokušati da do omiljenog kafića stignete bez mape na telefonu.

Druženje je mnogo važnije nego što mislimo

Iako se često govori o ishrani i fizičkoj aktivnosti, stručnjaci sve više naglašavaju koliko su društveni odnosi važni za zdravlje mozga.

Razgovori, druženja, razmena mišljenja i svakodnevna komunikacija aktiviraju više delova mozga istovremeno - od pamćenja i jezika do emocionalne obrade i planiranja. Upravo zato ljudi koji ostaju društveno aktivni često duže zadržavaju bolje kognitivne sposobnosti.

Velike studije pokazale su da osobe koje imaju više društvenih kontakata i aktivnosti mogu imati manji rizik od razvoja demencije u kasnijim godinama.

Pored toga, druženje smanjuje stres, a hronični stres je jedan od faktora koji negativno utiču na mozak i pamćenje.

Nekada je dovoljno samo više razgovora sa prijateljima, odlazak na kafu, uključivanje u neku grupnu aktivnost ili čak redovniji telefonski pozivi sa bliskim ljudima. Mozak voli komunikaciju mnogo više nego što mislimo.

Učenje novih stvari održava mozak "budnim"

Možda najvažnija stvar koju možete uraditi za svoj mozak jeste da nikada ne prestanete da učite.

Mozak poseduje sposobnost prilagođavanja i stvaranja novih veza tokom čitavog života - proces poznat kao neuroplastičnost. Upravo zato nove aktivnosti, hobiji i interesovanja mogu imati snažan efekat na mentalnu vitalnost.

To ne mora da bude ništa veliko niti komplikovano. Čitanje knjiga, učenje stranog jezika, baštovanstvo, kreativni hobiji, društvene igre ili čak nova ruta za šetnju mogu predstavljati dobar trening za mozak.

Stručnjaci posebno naglašavaju da rutina, iako pruža sigurnost, vremenom može usporiti mentalnu stimulaciju. Zato je važno povremeno izaći iz ustaljenih obrazaca i dati mozgu nešto novo da obradi.

Male promene koje dugoročno znače mnogo

Iako ne postoji čarobna formula koja može potpuno zaustaviti starenje mozga, brojna istraživanja pokazuju da način života ima veliku ulogu u očuvanju mentalnih sposobnosti.

Dobra vest je da te promene ne moraju biti drastične. Nekada je dovoljno da češće razgovarate sa ljudima, krenete drugom ulicom do posla, naučite nešto novo ili odvojite vreme za aktivnost koja vas istinski raduje.

Upravo te male navike, koje često deluju beznačajno, mogu pomoći mozgu da ostane aktivan, fleksibilan i vitalan mnogo duže nego što mislimo.

(Ona.rs / 021)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.