Zašto se gojimo i kada jedemo malo? Dr Čubrilo upozorava na grešku: "Telo tada ne sagoreva, već skladišti"

Koliko puta ste čuli nekoga da kaže: "Jedem kao ptica, a stalno se gojim"? Ili ste možda i sami bili u situaciji da izbacite hleb, testeninu, krompir, smanjite obroke na minimum i očekujete da će kilogrami početi da nestaju. Međutim, upravo tada vaga često stane, a telo kao da odbija da sarađuje.

Poslednjih godina restriktivne dijete postale su jedno od najpopularnijih rešenja za mršavljenje. Mnogi veruju da je dovoljno jesti što manje kako bi organizam počeo da troši masne naslage. Međutim, prema rečima profesora medicinske fiziologije, specijaliste medicine sporta i anti-aging medicine dr Dejana Čubrila, upravo tu nastaje jedna od najvećih grešaka.

Kako je objasnio u razgovoru za Euronews Srbija, ljudski organizam funkcioniše mnogo složenije nego što većina ljudi misli, a preterane restrikcije često proizvode potpuno suprotan efekat od željenog.

Telo nije mašina koja može da radi bez goriva

Dr Čubrilo ističe da mnogi čim požele da smršaju automatski posežu za drastičnim smanjenjem hrane.

"To je jedna od najvećih grešaka. Ljudi izbacuju ugljene hidrate, jedu samo proteine, preskaču obroke i misle da će tako ubrzati mršavljenje. U stvarnosti često usporavaju ono što nazivam metaboličkim motorom", objasnio je.

Prema njegovim rečima, organizam funkcioniše slično motoru koji za rad mora da dobija dovoljno energije.

Kada telo ne dobija dovoljno goriva, ono ne počinje automatski da troši više, već se prilagođava novonastaloj situaciji. Umesto povećanog sagorevanja, prelazi u režim štednje.

Drugim rečima, telo počinje da čuva energiju za "crne dane".

Zašto se neki ljudi goje iako malo jedu?

Ovo je jedno od pitanja koje najviše zbunjuje ljude.

Dr Čubrilo navodi da mu se često obraćaju osobe koje redovno treniraju, angažuju privatne trenere i vode računa o ishrani, ali uprkos tome ne uspevaju da izgube masne naslage, posebno u predelu stomaka.

Kada detaljnije analiziraju jelovnik, ispostavi se da mnogi jedu samo jednom ili dva puta dnevno i da su gotovo potpuno izbacili ugljene hidrate.

"Telo koje ne dobija dovoljno energije usporava bazalni metabolizam. Sve što kasnije unesete organizam počinje da skladišti umesto da troši", navodi on.

Upravo zato pojedini ljudi imaju osećaj da se goje od gotovo svake namirnice koju pojedu.

Metabolizam nije ono što većina misli

Jedna od najčešćih zabluda odnosi se na samo značenje reči metabolizam.

Mnogi veruju da brz metabolizam znači češći odlazak u toalet, ali dr Čubrilo ističe da to nije tačno.

"Metabolizam nije broj stolica tokom dana. Metabolizam predstavlja način na koji telo pretvara hranu u energiju i koristi je u ćelijama, organima i mišićima", objašnjava.

Kako navodi, organizam u suštini funkcioniše na dva načina - ili sagoreva energiju ili je skladišti.

Idealna situacija je kada hranu koristimo kao gorivo. Problem nastaje kada telo proceni da mora da štedi i počne da skladišti energiju u obliku masnih rezervi.

Ugljeni hidrati nisu neprijatelji

Posebno se osvrnuo na trend izbacivanja ugljenih hidrata iz ishrane, koji poslednjih godina postaje sve popularniji.

Prema njegovom mišljenju, potpuno eliminisanje ove grupe namirnica nije dobro rešenje za većinu ljudi.

"Ugljeni hidrati predstavljaju osnovnu bazu ishrane. Hleb, krompir, pirinač i testenina jesu izvor energije koja je organizmu potrebna za normalno funkcionisanje", kaže dr Čubrilo.

On smatra da čak ni osobe sa insulinskom rezistencijom ne bi trebalo potpuno da ih eliminišu, već da pažnju treba usmeriti na količinu i ukupan način ishrane.

Ključ je, kako ističe, u umerenosti.

Nije problem krompir uz meso

Dr Čubrilo navodi i primer obroka koji se danas često neopravdano proglašava "zabranjenim".

"Meso, krompir i salata predstavljaju sasvim normalan obrok. Problem nije u toj kombinaciji već u preterivanju", objašnjava.

Drugim rečima, nije isto pojesti umerenu porciju ili preterati sa količinom hrane.

Upravo zbog toga stručnjaci sve češće naglašavaju da dugoročni rezultati ne zavise od izbacivanja pojedinih namirnica, već od ukupne ravnoteže u ishrani.

Brzo mršavljenje često nije ono što mislite

Dijete koje obećavaju gubitak deset kilograma za mesec dana mnogima deluju primamljivo.

Međutim, dr Čubrilo upozorava da vaga ne pokazuje uvek celu istinu.

Prema njegovim rečima, kod naglog mršavljenja veliki deo izgubljene težine često čine voda i mišićna masa, dok se procenat telesnih masti smanjuje mnogo manje nego što ljudi očekuju.

Istovremeno, metabolizam se dodatno usporava, pa organizam nakon povratka na uobičajenu ishranu još lakše vraća izgubljene kilograme.

Šta misli o autofagiji?

Govoreći o popularnim režimima ishrane, dr Čubrilo je izrazio određenu rezervu prema restriktivnim oblicima autofagije.

Kako navodi, kada osoba jede veoma retko i unosi premalo kalorija, organizam često odgovara smanjenjem potrošnje energije.

Njegov cilj, kako kaže, nije da čovek tokom vremena jede sve manje, već da popravi metabolizam tako da može normalno da funkcioniše uz adekvatan unos hrane.

Kretanje je važnije nego što mislimo

Osim ishrane, dr Čubrilo naglašava i značaj svakodnevne fizičke aktivnosti.

Prema njegovim rečima, manje od 7.000 koraka dnevno predstavlja minimum, dok bi cilj za većinu ljudi trebalo da bude oko 10.000 koraka.

Posebno ističe da nije presudno samo intenzivno vežbanje nekoliko puta nedeljno.

Osoba koja svakodnevno šeta i redovno se kreće često može imati bolje rezultate od nekoga ko povremeno trenira, a ostatak vremena provodi sedeći.

Mišići su naši najveći saveznici

Kako starimo, prirodno gubimo mišićnu masu.

Zbog toga je, prema rečima dr Čubrila, važno da ostanemo aktivni bez obzira na godine.

Šetnja, rad u bašti, lagane vežbe ili bilo koji oblik redovnog kretanja pomažu očuvanju mišića, a samim tim i zdravijeg metabolizma.

Jer upravo su mišići, kako kaže, naši najvažniji metabolički motori.

Nije poenta jesti manje, već pametnije

Poruka koju dr Dejan Čubrilo posebno naglašava jeste da mršavljenje ne bi trebalo da bude borba protiv organizma.

Umesto stalnih restrikcija, izbacivanja čitavih grupa namirnica i drastičnih dijeta, mnogo je važnije stvoriti održive navike koje organizmu obezbeđuju dovoljno energije, a istovremeno podstiču njegovo prirodno sagorevanje.

Upravo zato ponekad problem nije u tome što jedemo previše, već u tome što telo zbog dugotrajnih restrikcija više ne zna kako da energiju troši na pravi način.

(Ona.rs / Euronews Srbija )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.