Savet za spas od infarkta širi se internetom, a može da vas košta vremena koje nemate

Bol u grudima, preznojavanje, nedostatak vazduha i pomisao da nešto ozbiljno nije u redu, upravo u takvom trenutku čovek se hvata za sve što je nekada pročitao ili čuo. Zato savet da snažno kašljanje može da pomogne kod infarkta deluje kao informacija koju vredi zapamtiti. Problem je što to nije preporučena metoda samopomoći i može da odloži ono što je najvažnije, pozivanje Hitne pomoći.

Američko udruženje za srce ne preporučuje takozvanu reanimaciju kašljanjem. Tvrdnja da dubokim udahom i ponavljanim kašljanjem možemo sami da zaustavimo infarkt nema uporište u preporukama za postupanje van bolnice.

Kašalj ne rešava uzrok infarkta

U ovakvim savetima često se mešaju infarkt, poremećaj srčanog ritma i srčani zastoj. To jesu ozbiljna stanja, ali nisu isto.

Infarkt nastaje kada se blokira dotok krvi do dela srčanog mišića. Srce tada ne mora da prestane da kuca, a osoba može da bude svesna i da govori. Kod srčanog zastoja srce iznenada prestaje da efikasno pumpa krv, osoba gubi svest i ne diše normalno. Infarkt može da dovede do zastoja, ali zahteva drugačije postupanje dok je osoba svesna.

Odakle onda priča o kašlju? U određenim bolničkim situacijama, kada je pacijent priključen na monitoring, svestan i pod neposrednim nadzorom medicinskog tima, lekar može da zatraži kašljanje tokom pojedinih poremećaja ritma. Takve okolnosti nisu osnov za savet da ljudi kod kuće kašljanjem pokušavaju da leče infarkt. Kašalj ne uklanja začepljenje krvnog suda.

Ni tvrdnja da svako ima samo deset sekundi pre gubitka svesti nije pravilo koje važi za infarkt. Takva poruka dodatno zamagljuje razliku između infarkta i srčanog zastoja.

Šta zaista treba uraditi kada posumnjate na infarkt

Simptomi mogu da uključuju pritisak, stezanje ili bol u grudima koji se širi prema ruci, vratu ili vilici, nedostatak vazduha, preznojavanje, mučninu i povraćanje. Tegobe ponekad podsećaju na gorušicu ili loše varenje, pa ih ne treba zanemariti samo zato što ne izgledaju kao dramatična scena iz filma.

Ako posumnjate na infarkt, odmah pozovite Hitnu pomoć na 194. Recite gde se nalazite, koje simptome imate i sledite uputstva dispečera.

Prekinite aktivnost, sedite u udoban položaj sa oslonjenim leđima i mirujte dok pomoć ne stigne. Nemojte sami voziti do bolnice. O uzimanju aspirina pitajte dispečera: smernice britanske Nacionalne zdravstvene službe navode dozu od 300 miligrama kod sumnje na infarkt, ali aspirin nije za osobe alergične na njega i njegovo uzimanje ne sme da odloži poziv.

Ako osoba izgubi svest i ne diše normalno, potrebna je reanimacija. Odmah obavestite dispečera, uključite zvučnik i pratite njegova uputstva za pritiske na grudni koš. Ako je dostupan automatski spoljašnji defibrilator, upotrebite ga prema njegovim glasovnim uputstvima.

Kod sumnje na infarkt ne čekajte da vidite hoće li kašalj, odmor ili neki savet sa interneta ukloniti tegobe. Poziv Hitnoj pomoći treba da bude prvi korak.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.