Spavate samo 4 sata i budite se puni energije? Naučnici otkrili zašto to nekima ne šteti

Dok se većina ljudi posle kratke noći bori sa umorom, malobrojni mogu da spavaju svega četiri do šest sati i normalno funkcionišu. Naučnici veruju da se objašnjenje krije u retkim genetskim mutacijama, ali upozoravaju da to ne znači da svako može bezbedno da skrati san.

Nekim ljudima budilnik gotovo nije potreban. Ležu u uobičajeno vreme, bude se pre svitanja i dan započinju odmorni, iako su spavali znatno manje od preporučenih sedam do devet sati.

Takav je slučaj profesorke imunologije Ejmi Pju Bernard, koja obično odlazi na spavanje oko 22 časa, a budi se već u 4.30. Čak i kada spava samo pet sati, kaže da narednog dana uglavnom ima dovoljno energije za šetnju, trening i posao.

Ista osobina prisutna je kod njenog oca i brata, što je naučnike dovelo do važnog traga: kod pojedinih ljudi potreba za snom može biti nasledna.

Retka mutacija koja menja potrebu za snom

Bernard je 2019. godine saznala da ima genetsku mutaciju povezanu sa prirodno kratkim snom. Ljudi sa ovom naslednom osobinom često spavaju između četiri i šest i po sati, ali se bude odmorni i tokom dana normalno funkcionišu.

Naučnici su do sada otkrili nekoliko mutacija povezanih sa ovim stanjem. Istraživanja na životinjama čak nagoveštavaju da pojedine varijante možda ne skraćuju samo san, već pružaju i određenu zaštitu od nekih posledica nespavanja, poput problema sa pamćenjem.

Ipak, istraživanja su još u ranoj fazi i nije potpuno jasno na koji način ove mutacije deluju.

Za većinu ljudi četiri sata nisu dovoljna

Najvažnije upozorenje glasi: prirodno kratak san nije isto što i hronično uskraćivanje sna.

To što se neko posle četiri ili pet sati spavanja oseća dobro ne znači da njegove sposobnosti nisu oslabljene. U jednom istraživanju učesnici koji su tokom dve nedelje spavali samo četiri ili šest sati ostvarivali su sve lošije rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti.

Problem je u tome što nisu u potpunosti primećivali sopstveno pogoršanje. Smatrali su da su samo blago pospani, iako su im pažnja, brzina reagovanja i sposobnost obavljanja zadataka postepeno slabile.

Drugim rečima, telo i mozak mogu da trpe posledice čak i kada osoba veruje da se navikla na malo sna.

Koliko genetika utiče na spavanje?

Procenjuje se da genetika može da objasni između 30 i 65 odsto razlika u dužini sna među ljudima. Naučnici su identifikovali stotine delova genoma koji bi mogli da utiču na to koliko dugo spavamo.

Većina uobičajenih genetskih razlika, međutim, menja trajanje sna za svega dvadesetak minuta. Ljudi kojima su prirodno dovoljna samo četiri ili pet sati predstavljaju veoma retku grupu.

Pojedine genetske varijante povezane sa kraćim snom dovode se i u vezu sa većim rizikom od nesanice, umora, simptoma depresije, ADHD-a i dijabetesa tipa 2. To ne dokazuje da kratak san izaziva ova stanja, ali pokazuje da genetska sklonost kraćem spavanju ne predstavlja automatsku zaštitu.

Ne pokušavajte da „istrenirate“ telo da manje spava

Otkrića bi jednog dana mogla da pomognu u razvoju terapija koje bi ublažile posledice nedostatka sna. Naučnici, ipak, upozoravaju da je potrebno precizno razumeti mehanizam njihovog delovanja pre nego što se razmišlja o lekovima koji bi ljudima omogućili da kraće spavaju.

Dok ne budu poznati sigurni odgovori, nije dobro namerno skraćivati san samo zato što neko drugi uspešno funkcioniše sa četiri sata odmora.

Ako se prirodno budite rano, osećate se odmorno i tokom dana nemate pospanost, moguće je da vam je potrebno nešto manje sna od proseka. Ali ako vas prate umor, razdražljivost, teškoće sa koncentracijom ili potreba za velikim količinama kofeina, telo verovatno jasno pokazuje da mu sna nedostaje.

(Ona.rs / BBC na srpskom)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.