• 1

Gojaznost, insulinska rezistencija i vežbanje: Kako ova tri nužno povezana faktora utiču na zdravlje

Koliko još činjenica vam je potrebno da biste se aktivirali i sačuvali svoje zdravlje?

  • 1
Zdrava ishrana

Foto: Freepik.com/Lifestock

Gojaznost je hronična bolest, koja se manifestuje kroz prekomerno nakupljanje masnog tkiva u organizmu čoveka, što dovodi i do povećanja telesne mase. Ova bolest se svrstava među vodeće bolesti savremenog doba. Gojaznost povećava verovatnoću (faktor rizika) pojave srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, raka, astme, artroze, periferne arterijske bolesti, bolesti jetre i mnogih drugih ozbiljnih oboljenja. Pored toga, dokazano je da je lučenje hormona sreće kod gojaznih ljudi smanjeno za 30-35% u odnosu na normalne vrednosti, nađene kod zdrave, normalno uhranjene populacije. Prema velikom broju naučnih istraživanja, gojaznost je vodeći savremeni uzrok smrti na globalnom nivou, čime je i zaslužila epitet najozbiljnijeg problema zdravstva u 21. veku

Gojaznost je danas najčešće posledica neravnoteže u unetoj i utrošenoj energiji i može pouzdano biti konstatovana kod bilo koje kategorije ljudi kada BMI (indeks telesne mase) prelazi broj 30 (30kg/m²).

Hrana koju unesemo u organizam se iskorišćava na različite načine. Jedan deo se skladišti u telu u vidu različitih energetskih depoa – osnovni su ugljeni hidrati (UH), masti i po potrebi, proteini (gradivne jedininice u telu). Masne ćelije (MĆ) skladište masne kiseline (MK) iz krvi i pakuju u tzv. trigliceride (TG) – veći molekuli grupisanih masnih kiselina unutar masnih ćelija. Osim što čine depoe energije, ove ćelije deluju i kao aktivatori mnogih hormona u organizmu. Pored leptina, hormona koji reguliše glad, MĆ luče i mnoge druge hormone. Među kojima su adipokinetin (hormon koji povećava iskorišćenje MK i smanjuje količinu TG - smanjeno lučenje kod gojaznih osoba). Rezistin (povećava rezistenciju na insulin), grelin (povećava apetit, smanjuje iskorištenje MK – u pozitivnoj vezi sa povećanom količinom šećera u krvi).

Dakle, masne ćelije u našem telu imaju uticaja na mnoge procese i stanja u organizmu čoveka, a što ih je više, to su i veći efekti.

Među glavnim uzrocima osećaja gladi i sitosti su ispunjenost želuca sadržajem, lučenje leptina – hormona ,,sitosti“ i količina šećera u krvi (posredstvom insulina). Ova dva hormona su jako važna, kada se govori o ishrani i gojaznosti.

Insulin povećava ulaz glukoze/šećera u masne ćelije i utiče na povećanu izgradnju triglicerida, blokira hormone koji razlažu MK radi njihove potrošnje. Prostije rečeno, kada se insulin izluči, on blokira sve procese potrošnje materije i podstiče ubacivanje materije u ciljna mesta.

Sa druge strane, leptin reguliše unos hrane (sitost), potrošnju energije, metabolizam masti (deponovanje-razlaganje triglicerida) i oksidaciju MK u ćelijama - na njegovo lučenje direktno utiču masne ćelije.

Često ćete čuti kako se govori ,,ne jedi slatkiše, oni se pretvaraju u masti... slatkiši goje“... i savete slične njima. Ova zapažanja su delimično tačna – nisu isključiva i jedina, ali su istinita....

O čemu se radi?

Insulin se prirodno luči u tri dnevna pika, koja odgovaraju osnovnim dnevnim obrocima – doručku, ručku i večeri (normalnim vremenskim rasponom se smatra period od 8-20 časova). Slatkiši (pod ovim se podrazumevaju čokoladice, čipsevi i druge ,,grickalice“ – i slatke i slane), industrijski proizvedeni voćni sokovi, slatki čokoladni namazi i druge namirnice, koje pre svega sadrže veliku količinu prostih šećera, provociraju nagle i velike skokove nivoa insulina u krvi (imaju tzv. visok glikemijski indeks (GI) – povećavaju glikemiju - nivo šećera u krvi) i narušavaju prirodne ritmove ovog hormona. Dokazano je da jedino fruktoza – voćni šećer, ne provocira lučenje insulina u velikoj meri, kako to čine drugi prosti šećeri.

Povrće, korpa povrća, zdrava hrana

Foto: Shutterstock

Višak šećera koji se unese hranom, u jetri se pretvara u masti i putuje do masnih ćelija, gde se skladišti. Takođe, dovodi i do povišenog nivoa lošeg holesterola (LDL) u krvi. Dakle, osim što se prekomerna količina hrane pretvara u masti, čest unos prostih šećera, nevezano za količinu unete hrane, doprinosi taloženju masnih naslaga u organizmu i remeti red i mir u našem telu. Pošto insulin alarmantno reaguje na novu, visoku koncentraciju šećera u krvi, brzo i pojačano deluje da bi stanje vratio u normalu i posledično opet doprinosi blagoj hipoglikemiji i osećaju gladi, čime se ulazi u začarani krug, te ukoliko se ne obave korekcije u ishrani, to ubrzo dovodi do pojave gojaznosti.

U stanju gojaznosti se na mnogo načina smanjuje mogućnost insulina da smanji nivo šećera u krvi (javlja se tzv. ,,insulinska rezistencija“).

Dakle, šta je insulinska rezistencija?

Jednostavno govoreći, gde imamo stanje gojaznosti (naročito sa BMI >30), na mnogo načina se umanjuje mogućnost insulina da smanji nivo šećera u krvi, te se stvara takozvana ,,insulinska rezistencija“.

Simptomi insulinske rezistencije dovode do toga da imamo: smanjeno lučenje insulina, smanjenu osetljivost ćelija na insulin, smanjen broj receptora za insulin i njihova sposobnost da prenesu šećer do ciljanog tkiva. To dodatno podstiče proizvodnju i smanjuje razgradnju masti (povećan nivo šećera u krvi govori da se ostali energenti skladište i čekaju dok se on ne potroši, a sa druge strane, mozak i druge ćelije u telu ne dobijaju dovoljnu količinu šećera i daju signale da je potrebno uneti novu količinu).

Takođe, kod gojaznih ljudi receptori zaduženi za hormon leptin postaju otporni na njega, te dolazi do slabijeg lučenja ovog hormona - on više ne može da efektno obavlja svoju ulogu, što daljim osećajem gladi dodatno doprinosi gojenju.

Ali, ovo ne znači da nema spasa! Korigovana ishrana i fizička aktivnost će vas vratiti na pravi put... Sada bi trebalo da je jasnije kakav pristup bi trebalo primeniti u ishrani – kalorijska vrednost i glikemijski indeksi namirnica se postavljaju kao neki od najvažnijih faktora u ishrani radi prevencije od gojaznosti.

Značaj fizičke aktivnosti

Poznato je da fizička aktivnost blagotvorno deluje na mnoge bolesti i opšte psiho-fizičko zdravlje čoveka. Kada je reč o gojaznosti, prva i osnovna pozitivna stvar jeste doprinos fizičke aktivnosti regulaciji energetskog balansa – unosa i potrošnje energije u ljudskom telu.

Osim povećane potrošnje energije, tokom fizičke aktivnosti je povišeno lučenje kateholamina (hormoni adrenalin i noradrenalin), hormona koji utiču na povećanu osetljivost ćelija na insulin (koja traje i do 48h nakon vežbanja). Takođe i aktiviraju hormone koji direktno razlažu masti radi potrošnje energije.

Nađeno je u mnogim istraživanjima da je potrebno manje insulina da bi se otpremila ista količina šećera u ćeliju, kod ljudi koji su fizički aktivni, kao i da te osobe imaju nižu koncentraciju insulina u mirovanju od netreniranih osoba. Topljenjem masnih naslaga u telu se insulinski i leptinski ritmovi u telu vraćaju u normalu, što znači uravnotežavanje potrošnje i skladištenja masnih kiselina, osećaja gladi, snižavanje rizika od pojave dijabetesa, srčanih i drugih oboljenja...

Takođe, naučnici iz oblasti medicine, sportske medicine i fizičke kulture su još odavno došli do saznanja da fizička aktivnost, a naročito umerenog obima i intenziteta, dovodi do povišenog lučenja hormona sreće. Uticaj fizičke aktivnosti na oslobađanje od psihološkog stresa je opšte poznata stvar...

Koliko još činjenica vam je potrebno da biste se aktivirali i sačuvali svoje zdravlje?!

Žena, fitnes, dijeta, mršavljenje

Foto: Shutterstock

Za sve one koji imaju problema sa insulinskom rezistencijom, gojaznošću ili nekim sličnim zdravstvenim problemom gde je fizička aktivnost jako značajna, preporučujemo aplikaciju MyFitWorld koju je napravio tim visoko obrazovanih stručnjaka sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Tamo možete pronaći personalizovane treninge prilagođene vašim ciljevima, a ujedno i trenera sa MFWNet mreže u okviru aplikacije koji će vas voditi i motivisati da se pokrenete i očuvate svoje zdravlje! Nešto više informacija o PREMIUM nalogu aplikacije možete naći OVDE, a ukoliko želite da se registrujete i pretplatite, uputstvo pogledajte OVDE. Svakako, besplatan nalog aplikacije vam omogućava da konzumirate sav besplatan sadržaj sa MFWNet mreže, koji su za vas spremili treneri iz celog sveta.

Takođe, OVDE možete pogledati i MyFitWorld Podkast epizodu, koja govori o insulinskoj rezistenciji, gde je glavni gost epizode bio uvaženi i visoko cenjeni Prof. dr Vladimir Ilić.

(Ona.rs /MyFitWorld )

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Fitness

Komentari

  • Predrag

    29. april 2022. | 15:09

    Super poučan članak. Preporučujem svima koji imaju probleme insulinskom rezistencijom i gojaznošću da pročitaju ceo članak. Pozdrav

    6
    0

    Podelite komentar