• 2

Jorgovani Jelene Anžujske: Velika graditeljka i jedina žena srpskog srednjeg veka kojoj je posvećeno žitije

Jelenu Anžujsku prati jedna od najlepših ljubavnih priča srpske istorije

  • 2

Greškom upamćena kao Jelena Anžujska, a pravog imena Jelena Anđelina, supruga srpskog kralja Stefana Uroša i majka kraljeva Dragutina i Milutina, jedna je od najinteresantnijih žena u srskoj istoriji.

Ova jedinstvena žena se nije ograničila na tipičnu uloga majke i supruge srednjovekovne žene, već je bila i kraljica koja je do te mere uticala na unutrašnju i spoljnu politiku države da je ostavila značajan pečat na celokupnu srpsku istoriju.

Jelena Anžujska bila je takođe i jedina žena srpskog srednjeg veka kojoj je posvećeno žitije, koje je samo tri godine nakon njene smrti 1317. godine napisao arhiepiskop Danilo Drugi, što je ovu neverovantu ženu sačuvalo od zaborava.

Jelena Anžujska

Foto: Wikipedia

Prosvetiteljka i zaštitnica žena

Prema zapisu „Žitije kraljice Jelene”, bila je francuskog porekla, iako joj je otac bio plemić mađarskog porekla, Jovan Anđel, vojvoda Srema. Prezime Anžujska, koje je do danas nastavilo da je prati, posledica je pogrešnog prevoda imena Anđelina. Iako nikada nije utvđen tačan datum, pa ni godina njenog rođenja, prema nekim izvorima, kao podatak, navodi se godina 1236.

Stupanjem u brak sa srpskim vladarom, kraljica Jelena je primila pravoslavlje, ali se nikada nije odrekla ni katoličanstva, što je pokazivala tokom celokupne svoje vladavine, dosta pomažući katolike u Zeti.

Jelena je značajno doprinela kulturnom razvoju srpske srednjovekovne države. Prema nekim izvorima bila je najprosvećenija ličnost tog doba, obrazovana do te mere da je govorila i nekoliko jezika.Prva je imala ličnu biblioteku na dvoru i aktivno je podsticala prepisivanje knjiga u manastirima koje je kasnije poklanjala.

Freska Jelena Anzujska

Foto: Wikipedia

Nije preterano marila za tradicionalni položaj žene, niti se ograničila na kuću i rađanje naslednika, već je koristila svoj položaj da utiče na unutrašnju i spoljašnju politiku tadašnje države. Jedan od njenih "neobičnih" poteza je osnivanje prve devojačke škole u srednjovekovnoj Srbiji preko koje je, pod svoje krilo, uzimala siromašne devojke koje je podučavala, opismenjavala i potom udavala uz miraz.

- Oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedanju krotka, da teši nelicemerno i bezbolno, a kolika je svesrdačna njezina smelost k Bogu, prosto kazati bila je ukrašena svakom vrlinom - piše u njenoj biografiji arhiepiskop Danilo.

Mudra vladarka

Ovu neobičnu ženu poštovali su i pravoslavci i katolici, jer je tokom muževljeve vladavine preduzimala korake koji su se čak protivili i volji srpskog kralja. Samo jedan od primera je pismo dubrovačkom knezu Ivanu Storlatu i arhiepiskopu Aleardu, u kojem se Jelena obavezuje da će, u slučaju da sazna da njen suprug, srpski kralj Uroš koji je u više navrata vodio ratove protiv Dubrovačke republike, priprema vojsku da napadne Dubrovnik, obavestiti opštinu o tome na vreme. 

Jelena Anžujska

Foto: Wikipedia

Nije se slagala ni sa svim potezima svojih sinova, pa tako nije podržala ni Dragutina kada je zbacio oca sa vlasti. Vremenom, oprostila mu je taj greh, a kao čin pokajanja, darovao joj je deo teritorije na upravu. Zbog ovakvog poteza vekovima su se pojavljivala oprečna mišljenja o njenoj dobroti – da li je zaista bila plemenita ili je ipak bila samo željna vlasti?

Sukobila se i sa Milutinom kada je došao na vlast, pogotovo zbog njegovog odnosa prema Vizantiji i želji da za ženu uzme vizantijsku princezu Simonidu. Jedan od glavnih zahteva grčke strane bio je da na svadbi Milutina i Simonide prisustvuje kraljica majka kao garant dobre volje sa srpske strane, međutim ona u tome nije učestvovala.

Milutin se pravdao daljinom Jelenine države, njenom starošću, kao i lošim vremenom, ali su pravi razlozi ležali u njegovom sukobu sa bratom Dragutinom, jer Jelena, prema raznim izvorima, nije mogla da ostane pasivna u tako značajnim događajima koji su narušavali odnose među njenim sinovima...  i verovatno je zauzela Dragutinovu stranu.

Jorgovani - simbol ljubavi

Jelenu Anžujsku prati jedna od najlepših ljubavnih priča srpske istorije. Kada je tada francuska princeza Jelena došla u Srbiju, kralj Stefan Uroš I Nemanjić, iz ljubavi prema budućoj srpskoj kraljici, želeo je da učini nešto posebno prilikom dočeka svoje buduće supruge.

Romantični kralj, stoga, odlučio je da celom dužinom nepristupačne doline reke Ibra zasadi prelepo cvetno drveće kako bi ovaj predeo buduću srpsku kraljicu podsećao na njenu rodnu Provansu. Cvetne i mirisne  litice kanjona koje su joj poželele dobrodošlicu u Srbiju i danas postoje i u narodu su poznate kao - "Dolina Jorgovana". 

Cvetovi u ovoj dolini vekovima već opstaju i označavaju ljubav i poštovanje koje je narod gaji prema Jeleni Anžujskoj, a u njenu čast se već dvadeset i osam godina početkom maja održava međunarodna manifestacija „Dani jorgovana” kada, osim Kraljeva, ožive i srednjovekovni grad Maglič i manastir Žiča.

A koliki je simbol ljubavi Jelena Anžujska svedoči i predanje da njen kip u Trebinju, prema rečima starijih, obilaze zaljubljeni parovi sa ponekim cvetom i željom da „sveta kraljica blagoslovi njihovu ljubav”.

Život kraljice

Kada je Uroš preminuo, Jelena je dobila na upravu Zetu, Trebinje, Plav i Gornji Ibar, a titulu srpske kraljice nastavila je da nosi i posle 1276. godine uporedo sa Dragutinovom suprugom Katalinom. Kao "velika kraljica" krunisana je 1282. godine u Đurđevim Stupovima.

Za vreme vladavavine podizala je uglavnom katoličke crkve u Baru, Skadru, Ulcinju i Kotoru, ali ipak njena najveća zaostavština je njena pravoslavna zadužbina - manastir Gradac na Ibru, koji je izgrađen 1270. godine. Osim manastira posvećenog Bogorodici, Jelena je izgradila i crkvu Svetog Nikole u Skadru, kao i crkvu Svetih Sergija i Vakha u današnjoj Albaniji.

Jelena se zamonašila 1280. godine u crkvi Svetog Nikole u Skadru i odmah primila najviši monaški čin „veliku shimnu”. Ona tom prilikom nije uzela novo ime, što je u to vreme bilo neuobičajeno. Iako ozbiljno bolesna, doživela je duboku starost i preminula 8. februara 1314. godine u svom dvorcu Brnjaci.

Srpska kraljica je, prema sopstvenoj želji, sahranjena u manastiru Gradac, a sahrani su prisustvovali ne samo duhovni i svetovni velikodostojnici, već i veliki broj običnih građani kojima je ova neverovatna žena pomogla u životu.

- Tako sam vaistinu video gde odasvud idu slavni, tako isti ništi i strani, hromi i slepi, kojima beše hraniteljka ova gospođa moja - zapisao je arhiepiskop Danilo.

Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je Jelenu Anžujsku tri godine nakon njene smrti, a njen dan u pravoslavnom kalendaru se proslavlja 12. novembra, zajedno sa njenim sinovima Sv. kraljem Milutinom i prepodobnim Teoktistom.

Njena zaostavšitna je velika, stoga i ne čudi, da je uz caricu Jelenu, suprugu Dušana Silnog, Jelena Anžujska i najčešće oslikavana žena srpskog srednjovekovnog freskoslikarstva.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Ona

Komentari

  • Рашо

    2. novembar 2022. | 16:14

    Може ли неко да објасни како је Јован Анђел владар Срема мађарског потекла? Када су то Мађари имаи мушко име Јован?

    10
    0

    Podelite komentar