Sandra se iz Beograda preselila na Napoleonovo ostrvo, pa tu upoznala NATO pilota koji je bombardovao Srbiju

Kada je sa 24 godine dobila otkaz u državnoj firmi, Sandra Karaklajić nije ni slutila da će joj taj trenutak promeniti ceo život. Umesto da ga doživi kao kraj jedne sigurnosti, ona ga je pretvorila u početak potpuno nove priče - spakovala je kofer i otišla za tadašnjim dečkom, danas suprugom, na Korziku.

Međutim, dolazak na francusko ostrvo nije izgledao kao razglednica. Prvi dani bili su daleko od romantične slike života pored mora. Nije znala jezik, nije poznavala ljude, a uz sve to izgubila je i kofer tokom puta. Danas, skoro deset godina kasnije, Sandra tamo živi sa suprugom i dvojicom sinova, deli svakodnevicu na društvenim mrežama, a njena priča privukla je pažnju više desetina hiljada ljudi.

Od Beograda do Korzike: jedan otkaz koji je promenio sve

Sandra je rođena u Batajnici, a odrasla je na Čukarici. Do svoje 24. godine živela je u Beogradu, gde je nakon srednje škole počela da radi u državnoj firmi. Kada je došlo do smanjenja broja zaposlenih, dobila je otkaz - ali se ispostavilo da je upravo taj događaj otvorio vrata potpuno drugačijem životu.

U tom periodu već tri godine bila je u vezi sa čovekom koji je danas njen suprug, vojnim licem na službi na Korzici. Njegov predlog da dođe kod njega prihvatila je i tako krenula u nepoznato.

- Spakovala sam svoj kofer i krenula na Napoleonovo ostrvo. Usput sam izgubila kofer i doselila se sa jednom kesom koju sam imala u ruci. Nisam pričala francuski, došla sam bez stvari i naravno — pametna ja, stavila sam i novac u kofer. Na kraju smo ga pronašli posle deset dana - ispričala je Sandra za "Ona.rs".

Prvi susret sa novim domom nije bio onakav kakav je zamišljala.

- Prvo što sam videla bile su stene, kamenje i magarci. Razmišlja sam: ‘Šta je ovo? Gde sam ja došla? Ne želim ovo’. Ali dan po dan, čovek se navikne. Danas, posle toliko godina, i dalje otkrivam nešto novo.

Korzika nije samo more i razglednice

Iako mnogima život na Korzici zvuči kao ostvarenje sna, Sandra objašnjava da svakodnevica izgleda mnogo običnije nego što se vidi na fotografijama.

Ona kaže da je upravo ta običnost ono zbog čega su je ljudi zavoleli na društvenim mrežama. Ne predstavlja život na ostrvu kao savršenu bajku, već pokazuje realnost — život majke dvoje dece, supruge vojnog lica i žene koja se svakodnevno prilagođava novoj sredini.

- Mislim da su se ljudi poistovetili sa mnom zato što ništa ne predstavljam kako nije. To je jedan običan život -  mama dvoje dece, suprug vojno lice, nas dvoje smo uglavnom sami jer nemamo pomoć. Jedina razlika je što smo blizu mora - rekla je Sandra.

Korzika, poznata i kao „ostrvo lepote“, zaista nudi neverovatnu prirodu - plaže, planine, staze koje obilaze ljudi iz celog sveta, ali Sandra ističe da život tamo ima i svoje izazove.

Cene nisu male, kaže ona, ali je kvalitet života ono što najviše ceni. Ostrvo je mirnije, bezbedno je za decu, a ljudi žive sporijim tempom.

- Na ulici vam niko neće svirati ako stanete kolima. Ljudi su opušteniji. Super je mesto za odgajanje dece jer je dosta bezbedno - priča.

Od čišćenja apartmana do sopstvenog biznisa

Kada je stigla na Korziku, Sandra nije čekala da joj se nešto samo ponudi. Želela je da radi, upozna ljude i nauči jezik.

Prvi posao bio joj je čišćenje apartmana. Posao je bio fizički težak, ali joj je pomogao da se uklopi. Kasnije je radila u hotelu sa pet zvezdica, zatim pokrenula sopstveni posao sa iznajmljivanjem automobila, a potom otvorila i malu palačinkarnicu. Ideja je bila da lokalnim stanovnicima predstavi drugačiji ukus palačinki - one kakve se prave kod nas.

- Kod njih su palačinke potpuno drugačije. Htela sam da im predstavim naše palačinke i to je stvarno lepo krenulo. Bilo je trenutaka kada su ljudi čekali u redu. Međutim, onda sam saznala da sam trudna i rekli smo - prioriteti su prioriteti.

Sandrin suprug je vojno lice, što njihov život čini drugačijim od većine porodica. Kako kaže, početak nije bio jednostavan, ali su se vremenom navikli na odsustva, terene i specifičan način života.

- Kako je on napredovao, tako su se menjale i obaveze. Dešava se da ode na vežbe nekoliko dana ili nekoliko nedelja, a nekada budu i tereni od četiri ili pet meseci. Navikli smo na to - kaže Sandra.

Susret koji je vratilо sećanja na 1999. godinu

Jedan od najemotivnijih trenutaka koji je Sandra podelila jeste susret sa čovekom koji je tokom razgovora otkrio da je bio pilot u NATO avijaciji 1999. godine. Dogodilo se to dok je radila u rent-a-kar agenciji na Korzici. Klijent ju je pitao odakle je, a kada je čuo da dolazi iz Srbije, rekao joj je da je posetio Srbiju. Kada ga je pitala koje godine je bio tamo, odgovor je bio — 1999.

- Kaže: ‘Bio sam u avijaciji’. Meni je sve bilo jasno. Znala sam da stojim ispred čoveka koji je bio pilot tokom bombardovanja Srbije - ispričala je naša sagovrnica.

Situacija ju je zatekla, posebno jer je i sama kao dete živela u Batajnici, blizu vojnog aerodroma.

- Ja se svega sećam. Imam memoriju od treće, četvrte godine života i to mi je ostalo. I dan danas, kada čujem borbene avione, pojavi mi se aritmija. Imala sam i nekoliko manjih paničnih napada - objašnjava.

Ipak, Sandra kaže da nije želela da reaguje impulsivno.

- Posle tog videa ljudi su pisali: ‘Ja bih ovo uradio, ja bih ono’. Ali lako je komentarisati kada nisi u toj situaciji. Ti si na poslu, u stranoj zemlji, ispred tebe je čovek koji ti je klijent. Civilizovani smo ljudi i 21. vek je.

Život između dva sveta

Danas Sandra balansira između dva sveta - Korzike, gde je izgradila porodicu, i Beograda, koji i dalje smatra svojim domom. Kaže da joj upravo dolazak u Srbiju često donese novu inspiraciju.

- Ovde je inspiracija na svakom koraku. Sedim juče u kafiću i čujem dvoje ljudi kako pričaju nešto —- meni odmah dođe ideja. Tamo mi ljudi nisu toliko inspirativni, možda zato što to nije moj jezik.

Njena deca takođe vole oba sveta. Stariji sin uživa u prirodi Korzike, ali se raduje svakom dolasku u Srbiju.

- Voli da dođe ovde, ali voli i da se vrati. On voli Korziku.

Sandra danas ne pravi velike planove za budućnost. Želi da ide korak po korak, a možda će ih život jednog dana odvesti i na neko novo mesto.

- Volim da probam sve, da vidim kako ljudi žive, šta imaju da ponude. Ako odemo negde drugo, biće to opet neka nova avantura.

Do tada, ona nastavlja da beleži svoj život između mora, porodice i dve zemlje - pokazujući da novi početak ponekad može da počne i otkazom, sa izgubljenim koferom i jednom kesom u ruci.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.