Bolja od mediteranske: Kako biljna ishrana smanjuje kiselost tela i topi kilograme

U Srbiji se tradicionalno jede „jaka“ hrana – sa mnogo mesa, jaja, sireva i drugih mlečnih proizvoda – hrana koja nas „drži“, kako mnogi vole da kažu. Međutim, sve više naučnih istraživanja donosi upozoravajuće nalaze da ovakva hrana, koja zadovoljava ukus i navike naše populacije, može imati skrivene loše efekte na zdravlje, kojih se ne primećuju odmah. Jedan od tih efekata je i povećana kiselost tela, odnosno kiselinsko opterećenje organizma putem ishrane – faktor koji je sve više pod lupom naučnika, a u vezi sa gojaznošću, upalnim procesima u telu, kao i zdravljem bubrega i kostiju.

Tako je nedavno objavljena studija u uglednom časopisu Frontiers in Nutrition došla do veoma zanimljivih podataka. Naime, naučnici su hteli direktno da uporede efekte biljne ishrane bez dodatih masnoća i tzv. mediteranske ishrane (koja uključuje ribu, jaja, mlečne proizvode i maslinovo ulje). I iako mediteranska ishrana ima imidž jednog od najzdravijih načina ishrane, ova studija je pronašla da potpuno biljna ishrana, odnosno izbacivanje bilo kakvih životinjskih proizvoda ima i veće prednosti – da značajno smanjuje kiselost organizma i doprinosi gubitku kilograma – i to bez ikakvog brojanja kalorija.

Šta kaže nauka: Biljna ishrana smanjuje kiselost i topi kilograme

U navedenoj naučnoj studiji po slučajnom uzorku učestvovalo je 62 odraslih ljudi sa viškom kilograma. Oni su prvo 16 nedelja jeli klasičnu mediteransku ishranu, a zatim, posle pauze, prešli na biljnu ishranu bez dodatih masti (ili obrnuto, u zavisnosti od grupe u koju su svrstani). Rezultati primenjenog programa ishrane su pokazali sledeće:

• Kiselinsko opterećenje tela (mereno pomoću tzv. PRAL i NEAP vrednosti) nije se promenilo na mediteranskoj ishrani, ali se značajno smanjilo na biljnoj ishrani.
• PRAL vrednost (potencijal o opterećenje bubrega kiselinom) značajno je opala tokom programa biljne ishrane (u proseku za 25.8 jedinica).
• NEAP vrednost – neto proizvodnja kiseline u telu je takođe značajno opala na biljnoj ishrani (u proseku za 27.1).
• I ono što će mnoge zanimati – prosečan gubitak težine tokom faze biljne ishrane je bio čak 6 kilograma, bez ikakvog ograničenja kalorija.

Kakve veze kiselost uopšte ima veze sa zdravljem?

Hrana sa previše životinjskih proteina i zasićenih masti stvara u organizmu više kiselinskih nusprodukata (otpadnih kiselina), što dovodi do:

• Opterećenja bubrega
• Povećanje upalnih procesa
• Može doprineti gubitku kalcijuma iz kostiju (jer telo povlači kalcijum iz kostiju kako bi neutralisalo kiselost)
• Može usporiti metabolizam i gubitak težine.

Sa druge strane, voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice pomažu da telo ostane u balansu – stvarajući alkalnije okruženje, koje pomaže organima da rade optimalno.

Šta to znači za nas u Srbiji?

U zemlji gde su tradicionalna jela često bazirana na mesu, kajmaku i jajima, možda je vreme da razmislimo o balansu. Ovo istraživanje ne govori da svi moramo postati vegani preko noći, već svedoči o tome koliko je snažan uticaj ishrane na biohemiju unutar našeg tela.

To znači da i mala promena može imati značajan efekat. Evo primera:

• Zamenite doručak sa jajima i suhomesnatim proizvodima – ovsenom kašom sa voćem, kakaom i semenkama.
• Napravite ručak od pasulja, integralnog pirinča i sezonskog povrća.
• Uvedite bar 2 dana nedeljno bez mesa – sa varivima od leblebije, sočiva ili boranije.

Ako osećate umor, natečenost, teško skidate kilograme ili jednostavno želite lakši osećaj u telu – možda nije do vas, već do toga šta vaše telo pokušava da izbaci.

Kiselost je tiha, ali očigledno moćna. A biljke su za nju prirodni lek. Probajte nedelju dana sa biljnim obrocima i posmatrajte kako se osećate. Možda nećete samo izgubiti kilograme – možda ćete pronaći i lakoću.

Evo i primera dnevnog jelovnika zasnovanog na biljnim, alkalizujućim i protiv-upalnim sastojcima:

Doručak - Ovsena kaša sa jabukom, cimetom i orasima

• 4 kašike ovsenih pahuljica
• Biljno mleko (ili voda)
• 1 rendana jabuka
• Malo cimeta i prstohvat kurkume (opciono)
• 3–4 jezgra oraha

Priprema: Skuvati ovsene pahuljice u biljnom mleku ili vodi, pa ohladiti (ili potopiti prethodno veče u tečnosti da nabubre), pa onda dodati rendanu jabuku (ili drugo sezonsko voće) i začine. Odozgo posuti seckane orahe.

Ovo je zasitan doručak koji ne sadrži kiselu osnovu od mlečnih proizvoda i dodatih šećera.

Užina – Čaj + Domaći integralni hleb (raž, spelta,…) ili galete + humus (namaz od leblebija) + malo sveže mirođije

Lagana užina, bez suvišne masnoće, daje energiju i stabilizuje šećer u krvi.

Ručak – Varivo od sočiva sa povrćem + salata od kupusa

Za varivo:

• Zeleno ili crveno sočivo
• Šargarepa, crni i beli luk, paškanat
• Malo maslinovog ulja, lovorov list, biber, kurkuma

Sočivo je jedna od najalkalnijih mahunarki, bogato proteinima i vlaknima. Kupus je takođe visoko alkalna hrana.

Užina - Sezonsko voće + nekoliko oraha

Voće hidrira organizam uz dozu vitamina i antioksidanasa, orašasti plodovi doprinose sitosti.

Večera - Povrće iz rerne + integralna proja bez sira

Tikvice, paprika, paradajz, crveni luk, beli luk Maslinovo ulje, ruzmarin origano

Proja: Kukuruzno i integralno pšenično brašno, maslinovo ulje, biljno mleko ili voda, prašak za pecivo.

Ovo je lagana i zasitna večera koja vam neće opteretiti sistem za varenje.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.