Materice: Dan namenjen vezivanju koncima ljubavi

Foto: Shutterstock

Očekujući najradosniji hrišćanski praznik, Božić, pavoslavni vernici sa posebnom radošću praznuju tri velika porodična dana. Tri nedelje pred Božić obeležavaju se Detinjci, dve nedelje pre praznika su Materice, a samu nedelju pred dan rođenja Isusa Hrista jesu Oci. Današnji praznik, Materice, posvećen je svim majkama i jačanju njihove ljubavi sa decom i porodicom. 

Na ovaj način i Crkva slavi posebno mesto koje u životu svakoga od nas ima majka. Od svakodnevnih događaja, preko raznih vidova umetnosti, iz dana u dan, ovaj odnos pokazuje svoj iskonski oblik. Majka je centralna figura u mikrokosmosu svakog čoveka. Njena uloga se godinama menja sa zrelošću jedinke koju je donela na svet, ali emotivna povezanost ostaje dominantna i uveliko određuje zrelost, emotivnost njenog poroda i odnos prema drugima.

Teško je sagledati sva književna dela, najrazličitijih žanrova i na najrazličitijim jezicima koja su posvećena majci.

Od same „Biblije“ kao najstarije knjige lik Bogorodice postaje simbol majčinstva. Njoj se pevaju himne, posvećuju umetnička dela; njen lik dočekuje na ulazu u hram, ukrašava svaku svetinju, od male, drvene, seoske crkve, do monumentalne Aja Sofije.

„Likovi Bogorodice naslikani su na vizuelno najistaknutijim i simbolički najvažnijim delovima dekoracije sakralnih prostora“, beleži Ivana Lekmul u knjizi „Full of Grace – Blagodatna“.

Bogorodica sa Hristom Mladencem, na apsidi Aja Sofije u Carigradu. Istoričari umetnosti se spore oko datiranja ovog mozaika, ali većina se slaže da je nastao tokom Makedonske renesanse u 9—10. veku. Foto: Wikimedia Commons/Photograph: Myrabella

U srpskoj narodnoj poeziji pored neumoljivog junaka kakav je Marko Kraljević stoji i lik koji njega neretko savetuje i koga on gotovo uvek i posluša. Od pesme „Oranje Marka Kraljevića“ do „Uroš i Mrnjavčevići“, Jevrosima majka postaje mera racija epskog junaka.

Poput Ahila, kome je njegova Tetida podarila jedino smrtno mesto, petu, Marko Kraljević ima svoj moralni stožer, Jevrosimu. Od nje potiču čuveni stihovi:

„Nemoj, sine, govoriti krivo

Ni po babu, ni po stričevima,

Već po pravdi Boga istinoga;

Nemoj, sine, izgubiti duše;

Bolje ti je izgubiti glavu,

Nego svoju ogr’ješiti dušu.”

Emotivni naboj pesme Đure Jakšića „Ponoć“ dobija pravi smisao kada se u priviđenju pesnika otkrije lik majke. Tad se oslobađa more najtananijih osećanja koje i odrasla osoba ima potrebu da podeli sa svojom majkom:

„O duše! O mila seni!

O majko moja! O, blago meni! (...)

Mnogu sam gorku čašu popio,

Mnogi sam komad suzom topio...

O majko, majko! O mila seni!

Otkad te, majko, nisam video,

Nikakva dobra nisam video...“

„Pismo majci“ Sergeja Jesenjina opisuje tačku povratka svakog putnika i adresu na koju će želeti da pošalje, reč, žalbu, pozdrav:

„Jesi l' živa, staričice moja?

Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.

Nek uvečer nad kolibom tvojom

Ona čudna svetlost sja i dalje.“

Posebno interesovanje vlada za majke velikana, pa mnogi tumače uloge koje su u životima svojih sinova imale Georgina Đuka Tesla, Olimpijada Pijada Pupin, Jegda Karadžić... Ono što je sigurno jeste da su one primarno u životu Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Vuka Karadžića bile – majke. Kao i za svakoga od nas, one su pratile njihove prve korake, čuvale male tajne, hranile velike snove.

Foto: Pixabay/sabinevanerp

Običaj vezivanja majki na njihov dan, Materice, kaišem, kanapom ili koncem, da bi deci priredile poklon u vidu slatkiša ili kolača, najmlađima donosi radost i pokazuje ukupnu lepotu dana koji čine pripremu za Božić.

„Simvolika ovog uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On – Božić – Ljubav, koja je „sveza savršenstva“, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno „vezujemo“ i „drešimo“, piše protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić, a navodi Spc.rs.

Zato na današnji dan ne treba zaboraviti vezati svoje majke - najčvršćim zagrljajem i neraskidivim nitima ljubavi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.