Zabranjena hrana za decu u Švedskoj se i dalje svakodnevno daje mališanima u Srbiji – evo koje su najgore

Iako se smatra da bi roditelji u Srbiji trebalo da imaju pristup informacijama o zdravoj ishrani, istraživanja pokazuju da mnogi od nas i dalje ne prepoznaju štetne namirnice koje su u drugim evropskim zemljama već dugo zabranjene za decu. U Švedskoj, na primer, postoji stroga kontrola u vezi sa time šta deca smeju da jedu u školama i vrtićima, dok u Srbiji roditelji često nesvesno izlažu decu proizvodima koji su puni aditiva, šećera i nezdravih masti.

Zaslađeni mlečni proizvodi – čokoladno mleko i voćni jogurti

Jedan od najzastupljenijih proizvoda na tržištu su zaslađeni mlečni proizvodi, kao što su čokoladno mleko i voćni jogurti. U Švedskoj, međutim, ovi proizvodi nisu dozvoljeni u školama i vrtićima zbog visokog sadržaja šećera. Naime, prema Preporukama za ishranu dece u Švedskoj, deca ne bi trebalo da unose više od 10 grama šećera dnevno, a čokoladno mleko može sadržati i do 12 grama po porciji.

Dok švedski roditelji biraju prirodne jogurte, kod nas je čokoladno mleko često viđeno kao brz i ukusan obrok. Nutricionisti upozoravaju da se unosi prekomeran broj kalorija kroz ovakve proizvode, što može uticati na zdravlje deteta u budućnosti.

Prerađevine – viršle i paštete

U Švedskoj, prerađeni mesni proizvodi kao što su viršle i paštete, koje sadrže visoke količine soli, nitrata i aditiva, gotovo su potpuno uklonjeni iz dečje ishrane. Preporuke švedskih pedijatara i nutricionista jasno govore da ovi proizvodi nisu pogodnu za decu zbog njihovih negativnih efekata na zdravlje, uključujući povećan rizik od gojaznosti, problema sa probavom i srčanim bolestima.

S druge strane, viršle i paštete i dalje su vrlo popularne u Srbiji. Mnogi roditelji ih često serviraju kao brz obrok, ne shvatajući da ove namirnice sadrže brojne štetne aditive, konzervanse i visoke nivoe soli koji mogu narušiti zdravlje dece.

Instant kaše i industrijski dečji proizvodi

Veoma popularni među roditeljima u Srbiji, instant kaše i industrijski dečji proizvodi često sadrže velike količine šećera, a ne nutrijenata koji su potrebni rastućem organizmu. U Švedskoj se već godinama naglašava da se ovi proizvodi trebaju izbegavati, a deci se savetuje da se svakodnevno konzumiraju sveže pripremljeni obroci, koji nisu zaslađeni dodatnim šećerima.

Prema izveštaju Švedske agencije za bezbednost hrane, koji se bazira na istraživanjima u vezi sa ishranom dece, prednost se daje lokalnoj, sezonskoj hrani, dok se proizvodi koji sadrže visoke nivoe aditiva i konzervansa, poput instant kaša, potpuno eliminišu iz prehrambenih navika.

Sokići i gazirani napici

U Švedskoj, deca do 16. godine ne konzumiraju gazirane napitke ili zaslađene sokove, jer su prepoznati kao ozbiljan zdravstveni rizik. U Srbiji, međutim, ovi proizvodi su još uvek prisutni u svakodnevnoj ishrani, i često se smatraju "osvežavajućim" napicima. Zdravstvene organizacije širom sveta upozoravaju da čak i voćni sokovi koji se prodaju kao "prirodni" sadrže prekomernu količinu šećera, koji može dovesti do razvoja dijabetesa i gojaznosti.

Zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da deca ne konzumiraju više od 5% kalorija dnevno kroz šećer, što je otprilike 25 grama šećera. Mnogi sokovi na tržištu, međutim, sadrže 20-30 grama po porciji, čime se brzo prekoračuje dnevni unos šećera.

Kako izgleda jelovnik?

Evo jelovnika koji je postavljen na sajtu jedne škole i bogat je zdravim obrocima za decu:

Ponedeljak: Pljeskavice od leblebija, servirane sa jogurtom od mente i krompir pomfritom.

Utorak: Pasta sa kremastim pesto sosom, belim sirom i rukolom; Pečena piletina sa povrćem i pirinčem.

Sreda: Kremasti sos sa spanaćem, leblebijama i paradajzom, serviran sa pirinčem i jogurtom.

Četvrtak: Gratinirani krompir sa biljnim mesom, bosiljkom, paradajzom i belim lukom; Riba pečena sa biljem i sirom, uz kuvani krompir.

Petak: Zeleni burger u burger hlebu sa salatom, dresingom i krompir pomfritom; Klasični hamburger sa burger hlebom, salatom, dresingom i krompir pomfritom.

Šta možemo da uradimo kao roditelji?

Kako bi se smanjio rizik od nastanka hroničnih bolesti i gojaznosti kod naše dece, potrebno je da pažljivo biramo hranu koju im dajemo. Nutricionisti i pedijatri preporučuju sledeće:

Dajte prednost domaćoj pripremi obroka bez dodataka iz kesica, konzervansa i aditiva.

Birajte sveže voće i povrće, a ne zaslađene voćne proizvode.

Zamenite gazirane napitke i sokove sa vodom, limunadom bez šećera ili sveže ceđenim sokovima.

Smanjite unos prerađevina, kao što su viršle i paštete, i zameni ih sa zdravijim alternativama poput kuvane piletine, jaja ili mahunarki.

Za zdravlje i dobrobit naše dece, ključ je edukacija i podizanje svesti o pravilnoj ishrani, koja mora biti temeljena na prirodnim, celovitim namirnicama.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.