Šta po zakonu nastavnici smeju, a šta ne? Zadaju domaćeg koliko hoće: Nad knjigom plaču i deca i roditelji

Čim prođe polovina septembra i škola uhvati svoj stari zamajac, u domovima širom Srbije nastaje dobro poznati scenario. Svi već unapred znaju kako to izgleda - čim padne mrak, umesto opuštanja i porodičnog mira, sobom počinju da odzvanjaju svađe, tenzija i dečje suze.

Dok jedni tvrde da su današnje generacije prosto lenje i da neće da zapnu, drugi roditelji sa pravom pucaju po šavovima jer smatraju da je ono što se od dece traži van svake pameti i da uveliko prevazilazi sve granice osnovnog obrazovanja.

Međutim, kada podvučete crtu i zapitate se ko je ovde u pravu, dočekaće vas prilično šokantna istina. Odgovor na pitanje koliko domaće obaveze smeju da traju ne postoji ni u jednom našem zakonu.

Škola vas štiti od kontrolnih, ali ne i od previše domaćeg

Svi mi znamo da postoje pravila za pismene i kontrolne. Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnoj školi jasnije ne može kaći - dete sme da ima najviše jednu pismenu proveru dužu od 15 minuta u toku dana. Pored pismenog zadatka, u toku nedelje smeju da se održe još samo dve takve provere. Taj raspored mora unapred da se zna, da ga usvoji odeljenjsko veće i da osvane na sajtu i oglasnoj tabli škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u polugodištu.

Slična stvar važi i za srednjoškolce, gde je propisano da učenik u toku jednog dana može imati samo jednu pismenu proveru znanja na času.

Ovo važi za provere koje se ocenjuju i upisuju u dnevnik. Redovan domaći zadatak se u istom tom pravilniku vodi samo kao jedna od mnogih stavki za takozvano formativno ocenjivanje - potpuno isto kao rad u grupi, izlaganje ili izrada portfolija.

U prevodu - dok zakon lepo čuva vašu decu da ih ne zatrpaju kontrolnim zadacima u jednom danu, ne postoji nijedna stavka koja sprečava da im pet različitih nastavnika u istom danu zada brdo domaćeg. Niti ih ko obavezuje da se međusobno dogovaraju, niti postoje propisana pravila koliko dete sme da provede vremena uz knjigu posle škole.

Pravilo od 10 minuta niko ne mora da posluša

Kako država nije propisala granice, u praksi se svi često pozivaju na čuveno "pravilo deset minuta", koje je još ranije postavio američki istraživač Haris Kuper.

Po toj računici, optimalno vreme koje dete treba da provede radeći domaći dobija se tako što se broj razreda pomnoži sa 10 minuta.

• Drugi razred - oko 20 minuta
• Osmi razred - oko sat i 20 minuta

To pravilo nije obavezujuće nigde u svetu, pa ni kod nas, ali stručnjacima služi kao dobar orijentir.

Međutim, stvarnost u Srbiji izgleda potpuno drugačije. Prema istraživanju koje prenosi portal Zelena učionica, a koje je sprovedeno na uzorku od 922 srednjoškolca kroz dnevnik aktivnosti, naši đaci radnim danima u školi provode u proseku pet sati i 22 minuta. Kada se vrate kući, na učenje i domaće zadatke ode im još 81 minut.

Za bilo kakve organizovane aktivnosti van škole preostane im u proseku svega pet minuta dnevno. Istraživanje pokazuje i da naši srednjoškolci uče znatno više nego njihovi vršnjaci u Americi.

"Začarani krug koji direktno vodi u mentalne probleme"

O tome kako ovo svakodnevno mrcvarenje utiče na najmlađe, za Zelenu učionicu je govorila pedagoškinja Nevenka Kraguljac, koja radi sa decom i roditeljima u regionu. Ona upozorava da je sasvim realno da preopterećeno dete ne ode na spavanje pre 22 ili 23 sata, što direktno stvara anksioznost i pad koncentracije.

- Zamislite prvačića koji je do 17 ili 17:30 u školi ili produženom boravku. Tom roditelju ostaje samo par sati da pripremi da se nešto pojede, pomogne oko domaćeg, izvede dete napolje, popriča s njim. Daj Bože da roditelj sa detetom u toku dana provede 15 minuta kvalitetnog vremena. Realno je da takvo dete ne ide na spavanje pre 22 ili 23 sata. Ono je sutradan neispavano, nervozno, anksiozno, lošije u školi i sa drugarima. To je začarani krug koji direktno vodi u mentalne probleme - objasnila je ova pedagoškinja.

Da problem nije samo u domaćim zadacima već i u samom sistemu, pokazala je i javna rasprava s početka 2026. godine. Tada je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković predložio da se školski čas skrati na 30 minuta, jer je primetio da današnja deca sve teže drže pažnju.

Učiteljica Sandra Radovanović iz Osnovne škole "Ivo Andrić" tada je poručila da bi to tražilo smanjenje gradiva, jer bi nastavnici u suprotnom samo prebacivali lekcije na sledeći čas. Sa druge strane, profesorka Ana Dimitrijević iz Devete gimnazije podsetila je da gimnazijalci danas imaju čak 16 do 17 predmeta, pa se deca raspadaju od posla pre svega zbog ogromnog broja predmeta i preobimnog gradiva, a ne zbog toga koliko traje jedan čas.

Šta vi kao roditelji uopšte možete da uradite?

Stručnjaci se slažu u jednom, a to je da domaći zadatak sam po sebi nije bauk. Kada je umeren i dobro osmišljen, on pomaže detetu da stekne radne navike. Problem nastaje kada se obaveze nakaleme jedna na drugu, pa dete više ne može sve to fizički da iznese.

Pošto ne možete da se pozovete na zakon i podnesete zvaničnu prijavu kao za nagomilane kontrolne zadatke, ruke vam nisu potpuno vezane, ali sve ostaje na razgovoru.

• Razgovarajte sa razrednim starešinom - Pokrenite ovu temu već na prvom roditeljskom sastanku.
• Inicirajte dogovor na odeljenjskom veću - To isto veće koje već pravi raspored pismenih proveravanja može neformalno da napravi dogovor među nastavnicima kako ne bi zatrpavali decu u istom danu.

U samom Pravilniku o ocenjivanju postoji jedna opšta rečenica koja vam može poslužiti kao oslonac - škola je dužna da vodi računa o ravnomernom rasporedu opterećenja učenika, u njihovom najboljem interesu. Iako je ova formulacija prilično uopštena, ona vam daje potpuno pravo da u školi jasno kažete da vaše dete puca pod pritiskom i da to nije samo vaša privatna stvar u četiri zida.

(Ona.rs / Zelena učionica)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.