Stalno govorite „izvini“, čak i kada niste krivi? Psihologija otkriva šta se krije iza ove navike

„Izvini što smetam“, „izvini što pitam“, „izvini što sam se rasplakala“... Učestalo izvinjavanje ne mora biti znak izuzetne pristojnosti. Nekada otkriva da je osoba naučila da svoje potrebe, osećanja i samo prisustvo doživljava kao teret drugima.

Izvinjenje je dragoceno kada smo nekoga povredili, pogrešili ili prešli granicu. Problem nastaje kada „izvini“ postane uvod u svaku molbu, mišljenje ili sasvim običnu potrebu.

Takva osoba ne izvinjava se samo zbog svojih postupaka. Izvinjava se što zauzima nečije vreme, postavlja pitanje, traži pomoć, menja odluku ili pokazuje emocije.

Kada je „dobro dete“ naučilo da ništa ne traži

Ova navika često se razvija postepeno. Dete primećuje da odrasli najbolje reaguju kada je mirno, samostalno, poslušno i „ne pravi probleme“.

Možda često sluša da je zrelo za svoje godine ili da se sa njim lako izlazi na kraj. Takve pohvale zvuče lepo, ali dete može iz njih izvući pogrešnu poruku: voljeno sam dok ne tražim previše.

Kasnije mu i sasvim normalne potrebe stvaraju nelagodu. Umesto „treba mi pomoć“, govori „izvini što te gnjavim“. Umesto „ne odgovara mi“, kaže „izvini što komplikujem“.

Istraživači prekomerno izvinjavanje povezuju sa osećajem nedovoljnosti i strahom da svojim potrebama nekome nešto oduzimamo.

Izvinjenje stiže pre tuđe reakcije

Rečenice poput „izvini što smetam“ često služe kao zaštita od mogućeg odbijanja. Osoba unapred ublažava zahtev kako joj sagovornik ne bi zamerio što nešto želi.

Izvinjenje tada donosi trenutno olakšanje. Ako reakcija druge osobe bude dobra, mozak pamti da je ova strategija „uspela“, pa je sledeći put ponavlja.

Navika se vremenom širi. Čovek počinje da se izvinjava zato što je bolestan, tužan, umoran, što ne želi da izađe ili što mu je potrebno dodatno objašnjenje.

Iza „izvini“ često stoji sasvim druga rečenica

Automatsko izvinjavanje može da sakrije ono što osoba zaista želi da kaže:

„Izvini što sam uznemirena“ može značiti „potrebno mi je da ostaneš uz mene“.

„Izvini što dosađujem“ neretko krije pitanje „da li ti je uopšte važno ono što govorim?“.

„Izvini, ne mogu da dođem“ ponekad jednostavno znači „ne želim da dođem“.

Kada izvinjenje stalno dolazi prvo, čoveku postaje teško da razlikuje sopstvenu želju od stvarnog nametanja drugima. Svaka granica izgleda kao sebičnost, a svaka potreba kao problem.

Kako prekinuti začarani krug

Cilj nije da prestanemo da se izvinjavamo kada za to postoji razlog. Potrebno je prepoznati razliku između trenutka u kojem smo nekoga povredili i situacije u kojoj smo samo zauzeli malo prostora u njegovom danu.

Umesto „izvini što kasnim sa odgovorom“, možete reći „hvala ti na strpljenju“.

Umesto „izvini što tražim pomoć“, pokušajte sa „potrebna mi je pomoć oko ovoga“.

Umesto „izvini, ali ne slažem se“, dovoljno je reći „ja to vidim drugačije“.

Ovakve rečenice u početku mogu delovati grubo osobi koja je navikla da svaku potrebu umota u izvinjenje. One, međutim, nisu nepristojne, već direktne.

Ne morate da se izvinjavate što imate mišljenje, granice, loš dan ili potrebu da budete saslušani. Izvinjenje je potrebno kada ste nekoga povredili, ali ne i svaki put kada ste se usudili da budete prisutni.

(Ona.rs / Bolde)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.