Kuću u kojoj je održana Tajna večera otkupio je Sveti Sava: Hodočašće u Svetu zemlju (3)

U jugoistočnom delu Svetog grada Jerusalima, gde milioni vernika svake godine odlaze na hodočašće, na brežuljku Sion nalazi se kuća Svetog Jovana Bogoslova koja ima izuzetno veliki značaj u hrišćanstvu.

U ovoj kući je do poslednjeg dana ovozemaljskog života boravila Presveta Bogorodica, koju je njen voljeni sin, znajući da mu se bliži stradanje, ostavio na čuvanje svom najdražem učeniku Svetom Jovanu Bogoslovu.

U istoj kući, u Sobi na spratu održana je poslednja ili Tajna večera na kojoj je Isus ustanovio evharistiju, Svetu tajnu pričešća.

Kuća Svetog Jovana Bogoslova naziva se još i Gornjom sobom, odnosno Sionskom Gornicom. U njoj je Isus Hristos često boravio sa apostolima; tu im je na Veliki četvrtak oprao noge, simbolično pokazavši kako bi ljudi uvek trebalo da budu jedni drugima u službi.

Takođe, kuća Svetog Jovana Bogoslova je i mesto silaska Svetog duha na apostole, odnosno Pedesetnice.

Ovaj veliki praznik, rođendan Crkve Hristove koji se obeležava 50. dana po Hristovom vaskrsenju, hodočasnici će moći da provedu u Svetoj zemlji, u okviru pokloničkog putovanja u organizaciji “Dobročinstva”, pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve.

Koliko je dom Svetog Jovana Bogoslova utkan u srca pravoslavnih hrišćana svedoči i podatak da ga je Sveti Sava prilikom prvog hodočašća u Svetu zemlju otkupio od Saracena, i to ni manje ni više nego suvim zlatom. Po predanju, Saraceni su za kuću najdražeg Hristovog učenika tražili onoliko dukata koliko bi prekrilo pod “tako da ga nijedan zrak sunca ne dotakne”. Iz dubine duše želevši da mesto koje ima veliki značaj u hrišćanstvu opet pripadne vernicima, Sveti Sava nije žalio blaga.

Tokom vremena, kuća Svetog Jovana Bogoslova je rušena i obnavljana. U njoj se danas ne održavaju hrišćanski obredi, ali je nezaobilazna na hodočašću zbog važnih događaja u istoriji hrišćanstva koji su opisani u “Novom zavetu”.

Mesto na kom se nalazi dom Svetog Jovana Bogoslova ne pohode samo hrišćani. Kako se ispod Sionske Gornice nalazi grob Svetog cara Davida psalmopojca, Jevreji ovde dolaze na poklonjenje, jer za njih grob Svetog cara Davida ima gotovo istovetan značaj kao i Zid plača.

Manastir Časnog Krsta

Prilikom posete Svetoj zemlji manastir Časnog Krsta jedna je od svetinja koju hodočasnici ne zaobilaze. Nalazi se u blizini istočnih zidina Jerusalima i iako većina istoričara veruje da je manastir podigao car Justinijan, tradicija neguje verovanje da je ovu svetinju zapravo podigla Sveta carica Jelena ravnoapostolna, majka Svetog cara Konstantina Velikog.

Na mestu gde se danas nalazi manastir izraslo je drvo od kog je napravljen Časni Krst.

Po predanju, u ovaj deo Jerusalima dolazio je praotac Avram sa bratancem Lotom da bi napasali svoja stada. Avram je u Hevronu, ne znajući, ugostio tri anđela i oni su mu dali tri štapa - od kedra, bora i kiparisa. Anđeli su potom otišli u Sodomu, u Lotov dom. Tokom noći, Lot, njegova žena Sara i njihove ćerke iskrali su se iz doma i napustili Sodomu, a Bog je poslao sumporni oganj koji je uništio taj grad.

Iako spasen, Lot nije dugo živeo mirno. Pod dejstvom alkohola obljubio je svoje ćerke. Gorko se pokajao zbog tog čina i ispovedio ga je Avramu, a ovaj mu je dao tri štapa koja je dobio od anđela. Lot je došao na mesto gde se danas nalazi manastir Časnog Krsta i posadio ta tri štapa.

Postoje različita verovanja o sudbini štapova od kedra, bora i kiparisa. Po jednoj od njih, Lot ih je zalivao 40 godina, a po drugoj 33, sve dok se ti štapovi nisu primili i dok iz njih nije izraslo jedno drvo.

Kad je 950. godine zidan Solomonov hram, drvo koje je Lot posadio je posečeno sa namerom da bude iskorišćeno za gradnju hrama. Ali, ono je počelo da menja zapreminu, pa je procenjeno da ga ne bi trebalo koristiti za izgradnju svetinje.

Upravo od tog drveta napravljen je krst na kom je bio razapet Isus Hristos.

Koliko je čudesna priča o drvetu od kog je napravljen Časni krst, toliko je burna istorija koja prati istoimeni manastir. Svetinja je stradala 614. godine od Persijanaca koji su iz Jerusalima odneli Časni Krst kao najveći trofej.

Vratio ga je car Iraklije koji je podigao šator na ruševinama porušenog manastira, a sutradan krenuo u Jerusalim da bi odneo Časni Krst. Na tom putu, zaustavila ga je nevidljiva sila, čuo je glas s neba, skinuo vladarska obeležja i u beloj košulji, poput pokajnika ušao u Jerusalim. Tad je u Hram vaskrsenja uneo Časni Krst koji se danas u česticama nalazi u mnogobrojnim crkvama i manastirima širom Evrope.

Iraklije je najpre obnovio manastir Časnog krsta, ali je ova svetinja stradala 1009. godine. Obnovili su je iznova monasi sa Svete gore, uz veliku pomoć gruzijske kraljevske porodice.

Ali, manastir su 1273. godine uzeli muslimani i pretvorili ga u džamiju. Gruzini su posle 33 godine povratili ovu svetinju, obnovili je i uradili freske koje su i danas delimično očuvane.

Posle zemljotresa i nepogoda manastir je iznova stradao, a 1643. počeo je novi život ove svetinje. Najvrednije i najstarije freske nalaze se na dva stuba u zapadnom delu manastirske crkve. Zanimljivo je da je ikonostas u ovoj svetinji zidan i da su očuvani delovi podnog mozaika koji datiraju još iz šestog veka.

Manastir Časnog Krsta je mesto koje ima veliki duhovni značaj za sve vernike. I ono je, poput mnogih drugih svetinja u Jerusalimu, mesto na kom hodočasnici u dubokom miru i posvećenosti izgovaraju molitve i čitaju delove "Svetog pisma".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.