Borba protiv prekomernog turizma: Kruzeri više nisu dobrodošli

Foto: Pixabay/584652

Iako se turistički sektor vezan za krstarenja oporavlja nakon pandemije, sve je veći broj gradova koji kao vid borbe protiv prekomernog turizma uvodi zabranu pristajanja kruzera.

Preporučujemo

U periodu tokom pandemije oko 4,8 miliona turista biralo je upravo krstarenja. U godinama koje su prethodile, taj broj je dostizao čak 30 miliona turista na godišnjem nivou.

Ipak, čini se da su u vreme pandemije mnogi evropski gradovi uvideli prednosti života bez tolikog broja putnika sa kruzera. I upravo zato su neki od njih pokrenuli inicijativu zabrane kruzerima da pristaju u određene luke.

Foto: Pixabay/tannisk007

Počev od 2021. godine, takvu zabranu uvela je Venecija. Naime, nakon što je UNESCO zapretio da će staro gradsko jezgro biti stavljeno na listu ugroženih lokaliteta, uvedena je zabrana kruzerima da pristaju u istorijskom centru.

Smatra se da upravo kruzeri doprinose zagađenju, koje polako ali sigurno uništava temelje grada ispresecanog kanalima.

Ko još razmatra ovu ideju?

Tokom špica sezone, prema procenama oko 200.000 putnika sa kruzera mesečno se iskrca u Barselonu. Prema podacima istraživanja “Transport&Environment”, Barselona je luka koja je ponela neslavnu titulu najzagađenije na evropskom tlu.

Foto: Pixabay/sarahloetscher

- Četrdeset odsto kruzera stoji četiri sata. Oni gradu ne pružaju ekonomski povrat, a hiljade ljudi se iskrcavaju, stvaraju problem u protoku i onda odlaze. I zato je to industrija koju moramo da ograničimo - izjavila je u februaru ove godine za britanski “Times” Ada Kolau, tadašnja gradonačelnica Barselone, prenosi “Euronews.com”.

Protiv kruzera se izjasnio i gradonačelnik Marseja, dok su ograničenja za njih pooštrena i u Dubrovniku i Amsterdamu, ali i na grčkom ostrvu Santorini.

Putnici sa kruzera (ne)donose novac

Oni koji se protive ideji o ograničavanju pristajanja kruzera obično se drže argumenta da upravo ti turisti u velikoj meri doprinose ekonomiji na konkretnoj destinaciji. Međutim, nameće se pitanje da li to zaista tako?

Carnival Liberty / Foto: Pixabay

S obzirom na to da na kruzerima praktično imaju sve što požele, studije pokazuju da putnici zapravo uopšte ne troše velike svote novca na kopnu. Čak je primećeno da do 40 procenata njih uopšte ne želi da se iskrca. A i oni koji posete neku destinaciju prosečno troše manje od 23 evra, rezultati su studije iz norveškog grada Bergena, koji je takođe jedna od popularnih luka za putnike kruzera.

Sa druge strane, rezultati ispitivanja koje je sprovela industrija krstarenja navode potpuno drugačije informacije. Prema njima, jedan putnik potroši u proseku 100 američkih dolara na destinaciji.

Jedna od opcija koja se nameće kao potencijalno rešenje, koje bi zadovoljilo obe strane, odnosi se na povećanje putničke takse, koja se trenutno naplaćuje u lukama i kreće se u rasponu od čestiri do 14 evra po osobi. Takođe, primećena je i tendencija u industriji krstarenja, a koja se odnosi na pozitivni uticaj, kako u ekološkom, tako i u društvenom smislu. Pojedine kompanije su usmerene na smanjenje emisije ugljenika, a neke su se obavezale da do 2030. godine smanje emisiju ugljenika za četrdeset procenata, dok ima i onih koje najavljuju nultu toleranciju do 2050. godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.