Rusi u kiseli kupus dodaju jedno zimsko povrće: Daje mu poseban ukus, a mnogi ga nikad nisu probali ovako

Kada se priprema zimnica, svaka kuća ima svoj postupak koji se godinama ponavlja. Neko u kupus dodaje lovor, neko biber u zrnu, dok se u pojedinim receptima između glavica ili slojeva sečenog kupusa nalaze i kolutovi crne rotkve.

Ovaj dodatak često se predstavlja kao ruski trik za bistar rasol i kupus koji se ne kvari. Ipak, rotkva nije garancija uspešnog kiseljenja, niti može da nadoknadi pogrešnu količinu soli, neodgovarajuću temperaturu ili kupus koji viri iznad tečnosti.

Njena uloga pre svega je u ukusu, dok za dobro pripremljenu zimnicu ostaju presudni postupak, čistoća posude i uslovi u kojima fermentacija protiče.

Šta crna rotkva daje kiselom kupusu

Crna rotkva ima izražen, pomalo ljutkast ukus, pa može biti zanimljiv dodatak onima koji vole intenzivniju zimnicu. Tokom fermentacije menja ukus i teksturu, upija rasol i može se poslužiti uz kupus, pasulj ili pečeno meso.

Međutim, tvrdnju da ona sprečava kvarenje i održava rasol potpuno bistrim ne treba uzimati kao provereno pravilo. Za takav efekat nema dovoljno pouzdanih dokaza, a dodavanje povrća napamet ne bi trebalo da zameni proveren recept.

Ni blago zamućenje rasola samo po sebi ne znači da je kupus propao. Tokom fermentacije može se pojaviti talog, dok zamućenju mogu doprineti i dodaci protiv zgrudnjavanja koji se nalaze u pojedinim vrstama soli. Bistrina zato nije jedino merilo ispravnosti zimnice.

Šta je važno da kupus uspe i u tegli

Ako nemate mesta za bure, manju količinu kupusa možete pripremiti u odgovarajućoj staklenoj tegli, uz proveren postupak namenjen takvom načinu fermentacije. Posuda mora biti čista i neoštećena, a kupus sve vreme potpuno prekriven rasolom.

Za pritiskanje koristite čist teg namenjen kontaktu sa hranom. Delovi koji ostanu iznad površine izloženi su vazduhu, što povećava mogućnost razvoja neželjenih mikroorganizama.

Količinu soli nemojte određivati odokativno niti je smanjivati zato što više volite manje slanu hranu. Kod fermentisanog kupusa ona ima važnu ulogu u bezbednosti i očuvanju teksture. Tokom kiseljenja stvaraju se i gasovi, pa tegla treba da ima odgovarajući način njihovog ispuštanja, poput poklopca namenjenog fermentaciji.

Važno je razlikovati temperaturu za kiseljenje od temperature za čuvanje gotovog kupusa. Za proverene postupke sa rendanim kupusom najčešće se preporučuje približno 21 do 24 stepena tokom fermentacije, dok se nakon njenog završetka kupus čuva na hladnom.

Ako primetite truležan miris, sluzavu teksturu ili vidljivu buđ, nemojte probati kupus da biste proverili da li je dobar, niti pokušavati da ga spasete dodavanjem rotkve ili začina.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.