Na Borislavu su pale panel ploče, ostala je nepokretna: Rodila je ćerku, a sad Srbiji donela olimpijska srebra

Inspiracija i snaga kojoj se divimo

Svečano su sinoć završene Paraolimpijske igre u Parizu, gde je naša država osvojila velikih šest medalja. Među osvajačima je i parastonoteniserka Borislava Perić Ranković koja se može pohvaliti sa čak dva odličja - dva srebra.

Nažalost, iako je donosila veliku radost našoj naciji, ona je ovim nastupom i završila reprezentativnu karijeru.

Preporučujemo

Ko je Borislava Perić Ranković?

Ona je rođena u Bečeju 1972. godine gde je i završila školovanje. Posle školovanja se zapošljava u privatnoj firmi, da bi 1994. godine, kada je imala samo 22, doživela povredu na radu koja je ostavlja u kolicima. Naime, doživela je tešku povredu kičme kada joj je pala gomila panel ploča, usled čega ostaje paralizovana ispod kolena.

- Pred odlazak na operaciju, došli su mi roditelji i rekli da nećemo da razmišljamo zašto se to desilo, već da gledamo šta možemo da napravimo sutra. Osmeh na lice i izguraćemo i to je bio presudni stav kod mene - rekla je Borislava, prenosi "Portal o invalidnosti".

Posle sedam godina, Borislava počinje da se bavi sportom, čisto rekreativno i to prvo košarkom u kolicima. Na nagovor prijatelja, uzima reket za stoni tenis u ruke i shvatila je da to sport kojim želi da bavi. Samo tri godine kasnije, 2005. godine, proglašena je za najbolju stonoteniserku sa invaliditetom na svetu, piše "Vikipedija".

Posle toga su se uspesi samo nizali, brojne medalje našle su mesta u njenoj vitrini. Nije neobično što je volela sport, jer je kao devojčica često igrala i fudbal sa dečacima iz kraja, zato i ne čudi njen sportski duh koji poseduje.

Privatni život

Iako joj život nije bio lak i od rane mladosti je morala da se susretne sa raznim nedaćama, ona je doživela pravu ljubav uz Milenka. Upoznali su se na stonoteniskom turniru u Beogradu, a on je došao u pratnju drugarice koja je osoba sa invaliditetom. Iako ona u tom trenutku nije razmišljala o porodici već o uspesima u sportu, a za ostalo "ako bude vremena", od neobaveznog druženja, preraslo je u ljubav i zasnivanje porodice.

Njen suprug je uvek bodri i u svemu joj je podrška, a iz te ljubavi se rodila i ćerka Dragana.

- Meni je ćerka najveća podrška i motiv da uspem. Zbog nje mi se čini da mogu da letim, ali tu su i ostatak porodice i prijatelji - rekla je jednom prilikom ova neverovatna žena borac.

Ona je prati gde god stigne, a Borislavi je najdraže kada pita ćerku šta da joj donese sa putovanja, umesto igračaka, Dragana traži - medalju.

I iz Pariza, stižu čak dve.

(Ona.rs)