"Ovo je pravi muškarac“: Komentari bole više od nasilja i ovako društvo staje na stranu zlostavljača iz Šapca

Jedna od najpotresnijih vesti koje su se nedavno pojavile u domaćim medijima, Branislav T, pripadnik Žandarmerije iz Šapca, uhapšen je zbog brutalnog fizičkog napada i pretnji službenim pištoljem bivšoj partnerki u lokalnom kafiću. Na snimku koji kruži mrežama, vidi se žena kako pokušava da pobegne, a on je sustiže, udara, prislanja joj pištolj na glavu i izgovara pretnje namenjene njenom desetogodišnjem detetu. Sve to traje petnaest minuta. Petnaest dugih, jezivih minuta. U istom snimku, jasno se čuje njen plač i molbe da prestane. Sve je tu. Sve je jasno.

Preporučujemo

Ali kada se spustimo ispod vesti i pročitajmo komentare – kao da smo upali u paralelnu stvarnost.

„E ovo je pravi muškarac.“

„Ko zna šta mu je uradila.“

„Sama je birala debile.“

„Možda je zaslužila.“

„Ona na 5, on na 15.“

Oni koji je brane, prebrojani su na prste jedne ruke, često uz dodatak: „Ne opravdavam, ali...“

I tu dolazimo do onog najopasnijeg sloja – do trenutka kada više nije važno samo šta se desilo, već kako to društvo interpretira. Jer, u zemlji u kojoj je komentar „možda je zaslužila“ nešto što možeš da pročitaš ispod vesti o pokušaju ubistva – više nismo samo posmatrači. Svi smo deo problema.

Šta to govori o nama?

Nasilje nad ženama nije nova tema. Femicid je postao termin koji, nažalost, sve češće ulazi u naše vesti. U proteklih deset godina, ubijeno je više od 300 žena u porodično-partnerskom kontekstu u Srbiji. Svaka peta žena doživela je neki oblik nasilja. A u komentarima i dalje čitamo:

„Ne znamo šta mu je uradila.“

Nasilnik je, u ovom slučaju, službeno lice. Čovek koji nosi oružje, koji prolazi psihološke testove i kojem se veruje da će čuvati red i mir. Umesto toga, pištolj drži na čelu žene s kojom je nekada bio u vezi. A institucije? Tužilaštvo predlaže godinu dana zatvora. Samo godinu dana za proganjanje, pretnje pištoljem, fizički napad i psihološku torturu. Kao da se šalje poruka: „On ostaje tu, ti se skloni.“

Ali i pored te institucionalne ravnodušnosti, možda je najstrašnija tišina običnih ljudi. Ili još gore – njihova glasna podrška nasilniku.

Kad se femicid priprema u komentarima

Komentari ispod ovakvih vesti nisu samo uvredljivi. Oni su potvrda. Odobravanje. Podsticaj. Oni su deo ambijenta u kojem se femicid priprema. Oni su lekcija mlađim generacijama muškaraca koji iz ovih rečenica uče da žena može biti kriva ako kaže „ne“, ako raskine, ako izađe, ako postoji.

Taj ambijent je naučen, oblikovan decenijama. To je svet u kojem se od devojčica očekuje da ćute, budu poslušne, biraju „dobre muškarce“, dok se dečaci uči da su bes, ljubomora i kontrola znak muževnosti. I onda, kad dobijemo ovakav slučaj, komentari samo otkrivaju ono što mnogi misle – ali ne izgovaraju naglas. Nažalost, komentari ispod vesti su često iskreniji od stvarnog stava društva, jer se iza tastature ljudi osećaju sigurno, slobodno i nekažnjivo.

Zašto ovo nije samo jedna vest

Ovo nije samo jedan incident. Ovo je ogledalo u koje ne želimo da gledamo. I kada ga razbijemo u paramparčad – svaki komadić je nova žena koja se boji da prijavi nasilje. Svaka oštrica tog stakla je tužilac koji ne zna kako da zaštiti. Policajac koji ne shvata ozbiljnost pretnje. I komšija koji kaže: „Nisu to naši problemi.“ A najopasniji deo – to su deca koja odrastaju čitajući da je žena kriva. Da je žena "kurva", da je "birala", da "sigurno nije bez razloga dobila batine".

Zato se o ovome mora govoriti. Bez zadrške. Bez relativizacije. I bez rečenica koje počinju sa „Ali...“

Šta sad?

U normalnom društvu, ovaj slučaj bi uzdrmao institucije. A društvo bi reklo: „Nikada više.“

Ali ovde? Postoji sumnja da se sprema puštanje iz pritvora. Žrtva i njeno dete se sklanjaju. I dok oni ćute – komentari ne prestaju.

Možda nismo svi nasilnici. Ali ako ćutimo, ako relativizujemo, ako se smejemo ili skrećemo pogled – nismo ni mnogo drugačiji.

Jer sledeći put – može biti naša sestra. Naša prijateljica. Naša ćerka.

(Ona.rs)