"130 žena nam se obratilo sa iskustvima seksualnog uznemiravanja u Beogradu": Hristina o bezbednosti u prevozu

Bezbednost žena u javnom prostoru poslednjih godina sve češće izlazi iz sfere pojedinačnih incidenata i ulazi u ozbiljna istraživanja. Od javnog prevoza do kretanja noću, iskustva žena postaju vidljivija, ali i uznemirujuće slična. U vremenu u kojem se feminizam često svodi na performans, estetiku snage ili takozvani feminizam iz teretane, pitanja osnovne slobode kretanja ostaju surovo prizemna. O tome šta ti podaci zaista znače, gde sistem zakazuje i zašto strah nije individualni problem, razgovarali smo sa Hristinom Cvetinčanin Knežević, autorka i kreatorka Instagram stranice Feminizam iz teretane.

Preporučujemo

Hristina se ove godine, pored edukativnog rada, učestvovali i u istraživanjima o bezbednosti žena u javnom prostoru Beograda, od javnog prevoza do kretanja noću. Šta vam je iz tih podataka bilo najalarmantnije?

- Najalarmantnija je činjenica da žene noću nisu bezbedne. Ne samo noću, već i u javnom prostoru uopšte. Žene su izložene različitim oblicima nasilja, a najčešće seksualnom uznemiravanju. To nije stvar pojedinačnih slučajeva, već obrazac koji se stalno ponavlja.

Tokom tih istraživanja javile su vam se Beograđanke, ali i žene iz cele Srbije, koje su anonimno delile svoja iskustva. Šta vam je tu bilo najteže?

- Najteže je to što mi sve to već znamo. Sve to osećamo i svakodnevno živimo. Pravile smo strategije kako da se krećemo gradom, kako da planiramo rute, vreme, prevoz. Strah je normalizovan, nasilje je normalizovano. A kada pokušamo da govorimo o tome, često nailazimo na komentare poput: šta je očekivala, zašto je bila tu u to vreme, zašto je nosila to što je nosila. Iskustvo koje deli skoro polovina građanki Beograda tretira se kao lični problem žena, umesto kao institucionalni i sistemski problem, otkrila nam je Hristina.

Strah kao svakodnevica, a ne izuzetak

Projekti poput "Koliko se plašimo mraka?" ne bave se samo incidentima, već svakodnevnim strahom. U trenutku kada se snaga žena u javnosti često meri disciplinom tela, treningom i mentalitetom "same ćemo se snaći", ova istraživanja vraćaju fokus na suštinu. Sticanje fizičke spremnosti u teretani ili veština samoodbrane može da ojača pojedinca, ali ne može da zameni osvetljenu ulicu, bezbedno stajalište i sistemsku zaštitu.

- Žene u ovom gradu žive tako što prilagođavaju svoje svakodnevne aktivnosti strahu. Ne možemo govoriti o slobodi ako biramo rute na osnovu toga koja je manje opasna, a ne koja nam je potrebna ili prirodna. Ovo nije individualni ženski problem i nije stvar preosetljivosti. To je pitanje bezbednosti koje se mora rešavati institucionalno i sistemski.

Kada institucije ćute, žene se udružuju

U okviru tih istraživanja sprovodile su se i konkretne akcije, poput obeležavanja neispravne javne rasvete.

- Bavili smo se mapiranjem neispravnih svetala i obeležavanjem problematičnih tačaka u gradu. Cilj je bio da obavestimo nadležne službe i ukažemo na konkretne probleme koji utiču na osećaj bezbednosti. Ako se ujedinimo i delujemo zajedno, promene jesu moguće. Zato smo se fokusirali na svedočenja žena, jer kroz njihove reči jasno vidimo gde sistem ne funkcioniše.

Poseban deo vašeg rada odnosi se na takozvanu bystander perspektivu i "karte za sigurnu vožnju". Šta je ideja iza toga?

- Ideja je da se promeni način na koji posmatrači reaguju kada vide nasilje u javnom prevozu ili na stajalištima. Karte za sigurnu vožnju sadrže jednostavna pravila kako reagovati u takvim situacijama. Poruka je da svako može doprineti bezbednosti, bez obzira na godine ili pol, poručuje Hristina.

Ali kada sagledamo našu trenutnu situaciju onako realno, kada se strah već odavno normalizuje, kada žene planiraju rute, vreme, odeću i prevoz, da li je to još pitanje bezbednosti ili pitanje slobode?

- To je pitanje slobode. Ne postoji sloboda ako se ne osećamo bezbedno.

Na kraju, kada pogledamo Srbiju danas, da li je feminizam više borba za osnovno kretanje bez straha nego za apstraktna prava?

- Nažalost, jeste. I bojim se da će tako biti i narednih godina. Feminizam se često pogrešno tumači, ali u svojoj suštini on se bavi osnovnim pitanjima slobode i ravnopravnosti.

(Ona.rs)