Nećete verovati zašto Nemci ne ugrađuju klima-uređaje čak i kad je nesnosna vrućina: Evropa tera po starom

Dok toplotni talasi sve češće "zaključavaju" delove Evrope u tropske temperature, jedno pitanje se stalno vraća - zašto u evropskim domovima i dalje nema klima-uređaja u meri u kojoj ih imaju, recimo, SAD ili Japan.

Ako ste ikada gledali kako se u Americi klima podrazumeva kao svetlo ili voda, a u Evropi ljudi spuštaju roletne, pale ventilatore i nadaju se večernjem povetarcu, razlika postaje još očiglednija. I nije u pitanju samo navika, već čitav splet istorije, gradnje i ekonomije koji je Evropu ostavio u jednoj potpuno drugačijoj "klimatskoj priči".

Preporučujemo

Koliko Evropa zapravo koristi klima-uređaje

Podaci pokazuju jasnu razliku. U Sjedinjenim Američkim Državama oko 90 odsto domaćinstava ima klima-uređaj. U Evropskoj uniji taj broj je oko 20 odsto, ali slika nije svuda ista.

U Španiji klima postoji u oko polovine domova, dok je u Nemačkoj taj procenat oko 6 odsto. Srbija je negde između, sa oko 58 odsto domaćinstava koja imaju klimu.

Razlozi za ovakvu razliku nisu samo "navike", već i činjenica da se dugo smatralo da u severnoj i centralnoj Evropi klima jednostavno nije potrebna. Leta su bila podnošljiva, zime su bile glavni izazov, pa su i zgrade građene da zadržavaju toplotu, a ne da je izbacuju.

Vrućina je prestala da bude "izuzetak"

Ono što se menja poslednjih godina nije klima-uređaj, već klima sama. Ekstremni toplotni talasi postaju sve češći i duži, a stručnjaci upozoravaju da se Evropa zagreva brže nego što su modeli ranije predviđali.

Prema analizama klimatskih istraživanja, temperature u pojedinim delovima Evrope danas su 2 do 4 stepena više nego krajem 20. veka u sličnim uslovima. Na papiru to deluje malo, ali u praksi znači razliku između "vrućeg leta" i dana kada grad praktično staje.

Zbog toga raste i potrošnja energije za hlađenje, a u nekim zemljama interesovanje za klima-uređaje u poslednjih nekoliko godina skočilo je i za više desetina procenata.

Zašto Evropa i dalje "okleva" sa klimama

Jedan deo priče je navika. U mnogim evropskim društvima i dalje postoji stav da je klima luksuz, a ne potreba. Čak i kada temperature rastu, često se biraju jednostavnija rešenja - ventilatori, roletne i provetravanje noću.

Drugi deo priče je infrastruktura. Veliki broj zgrada u severnoj Evropi građen je da zadrži toplotu tokom zime, što znači da leti postaju pravi "staklenici". Ugradnja klima-uređaja u takve objekte često je komplikovana, skupa ili ograničena pravilima stanovanja.

Tu su i troškovi energije, kao i zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, što dodatno usporava širu upotrebu rashladnih sistema.

Toplotni talasi menjaju pravila igre

Kako se ekstremne vrućine ponavljaju iz godine u godinu, menja se i percepcija. Sve više stručnjaka upozorava da hlađenje više nije pitanje komfora, već javnog zdravlja.

U pojedinim analizama navodi se da svake godine u Evropi desetine hiljada ljudi strada zbog posledica visokih temperatura. To menja način na koji se gleda na klima-uređaje - više nisu samo "udobnost", već deo zaštite tokom ekstremnih uslova.

Da li Evropa ulazi u eru klima-uređaja

Trendovi pokazuju da se stvari polako pomeraju. Novi objekti se sve češće projektuju tako da uključuju sisteme hlađenja, a postoje i alternativna rešenja - od pametne ventilacije do urbanog ozelenjavanja i sistema daljinskog hlađenja u velikim gradovima.

Ipak, prelaz nije brz. Evropa se nalazi između stare navike "izdržavanja leta" i nove realnosti u kojoj leto više ne liči na ono na šta je kontinent navikao.

Jedno je sigurno - pitanje klima-uređaja više nije tehničko, već društveno. A svako novo leto donosi isti test: koliko dugo se još može bez njih.

(Ona.rs / NIN)