Ljudi koji vežbaju u grupama dobijaju više zdravstvenih prednosti od svojih aktivnosti
Svako vežbanje je dobro za vas, ali vežbanje u grupama može da vam da dodatni podsticaj
Bez obzira na to koje vrste vežbanja volite, nema loše strane u tome da ostanete fizički aktivni.
Istraživanja, međutim, sugerišu da ukoliko ste usamljenik kada je u pitanju vežbanje, možda ćete propustiti neke zdravstvene prednosti koje možete da ugrabite prilikom grupnih vežbi.
Ovo su neke prednosti grupnog vežbanja, sudeći prema pisanju Healthline.
Grupno nasuprot solo vežbanju
Već je poznato da vežbanje ima mnoge prednosti za mentalno zdravlje, uključujući poboljšanje sna i raspoloženja, povećanje seksualnog nagona i povećanje nivoa energije i mentalne budnosti. U novoj studiji, istraživači su međutim ispitali da li grupne vežbe mogu da pomognu studentima medicine, grupi koja se suočava sa visokim stepenom stresa i kojoj bi verovatno mogla da ima određene benefite od redovnog vežbanja.
Okupili su tri grupe studenata, njih 69, u okviru kojih su jedni radili 30-minutni program grupnog jačanja jezgra i funkcionalne kondicije najmanje jednom nedeljno, dok je druga grupa bila sačinjena od solo vežbača, koji su vežbali sami ili sa do dva partnera najmanje dva puta nedeljno. U poslednjoj grupi, učenici nisu radili nikakvu vežbu osim hodanja ili vožnje bicikla.
Istraživači su merili nivoe stresa i kvalitet života učenika - mentalnog, fizičkog i emocionalnog - na početku studije i svake četiri nedelje. Svi studenti su započeli studiju na približno istom nivou, dok su nakon 12 nedelja, grupni vežbači primetili poboljšanja u sva tri tipa kvaliteta života, kao i pad nivoa stresa.
U poređenju sa tim, solo vežbači su samo poboljšali mentalni kvalitet života - iako su svake nedelje vežbali oko sat više od grupnih vežbača. Za kontrolnu grupu, ni nivo stresa ni kvalitet života se nisu toliko promenili do kraja studije.
Sinhronizovano vežbanje
Druga istraživanja su se fokusirala na uticaj grupnih vežbi - posebno sinhronizovanog rada - na društveno povezivanje, toleranciju na bol i atletske performanse.
U studiji iz 2013. istraživači su regrutovali ljude da vežbaju 45 minuta na spravama za veslanje. Nakon sesije, ljudi koji su veslali u grupama - i sinhronizovali svoje pokrete - imali su veću toleranciju na bol u poređenju sa solo veslačima. Tolerancija na bol se povećala bez obzira da li su ljudi veslali sa saigračima ili sa strancima.
Istraživači smatraju da povećana tolerancija na bol može proizaći iz većeg oslobađanja endorfina - hormona "sreće" - zbog toga što se ljudi usklađuju jedni s drugima dok vežbaju. Ova vrsta koordinisanog pokreta je poznata kao bihejvioralna sinhronizacija i može da pojavi i tokom drugih grupnih aktivnosti, kao što su igra, verski rituali i ples.
Ono takođe može da poboljša i vaš učinak, posebno ako ste već bliski sa drugim ljudima u grupi.
Kontekst vežbanja
Profesor bihejvioralnog zdravlja dr Pol Estabruks otkrio je da "kontekst vežbanja" oblikuje koliko vežbanje utiče na kvalitet života, društvene interakcije, fizičke koristi i ljude koji se pridržavaju svojih vežbi. On i njegove kolege pogledali su 44 prethodne studije koje su upoređivale koristi od različitih konteksta vežbanja.
Konteksti su uključivali sledeće: vežbanje kod kuće, bilo samostalno ili uz trenera; standardni časovi vežbanja; i grupni časovi, gde su korišćene posebne tehnike za povećanje društvene povezanosti među ljudima. Ispostavilo se da su poslednji pružili i najviše koristi. Samostalno vežbanje kod kuće je imalo najmanje učinka.
Uopšteno govoreći, što su ljudi imali više kontakta ili društvene podrške tokom vežbanja - od istraživača, zdravstvenih radnika ili drugih učesnika vežbanja - to su koristi bile veće. Estabruks je zaključio da su "časovi fitnesa zasnovani na grupi obično efikasniji samo kada koriste strategije grupne dinamike“, što uključuje postavljanje grupnih ciljeva, deljenje povratnih informacija, razgovor sa drugima, korišćenje prijateljskog nadmetanja i uključivanje "aktivnosti koje pomažu ljudima da se osećaju kao da su deo nečega".
(Ona.rs)