Šta to ultra prerađenu hranu čini toliko lošom: Kada jedete grickalice, ovo unosite u organizam

Ovo su velike mane, prekrivene raznim ukusima

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično "svarena"? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica, kao i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima.

Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena.

Preporučujemo

Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.

Stručnjaci su usvojili naziv za hranu koja je toliko industrijski manipulisana da je veliko pitanje koliko nam je od koristi – ultra-prerađena hrana.

Ultra-prerađena hrana je, prema NOVA klasifikaciji, "formulacija sastojaka, uglavnom samo za industrijsku upotrebu, dobijene nizom industrijskih procesa". Šta to praktično znači?  Sva hrana koju možemo da kupimo u prodavnici je prošla kroz određen nivo prerade, pre nego što je došla do prodavnice. Ali ultra-obrađena hrana se dobija iz prostih sastojaka u industrijske proizvode sa neobičnim kombinacijama ukusa, aditiva i tekstura, od kojih se mnogi ne nalaze u prirodi.

Ultra-prerađena hrana predstavlja važan i rastući deo svetske ponude hrane. Nedavne studije su utvrdile da ove namirnice čine značajan procenat od oko 50-60 odsto energetskog unosa u uobičajenoj ishrani prosečnog građanina u razvijenim državama. Neke studije su utvrdile da postoji povezanost između procenta korišćenja ultra-prerađene hrane u ishrani sa gojaznošću i metaboličkim sindromom.

Jedna velika studija u Francuskoj je utvrdila i povezanost korišćenja ultra-prerađene hrane i povećane učestalosti kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, depresije i karcinoma.

Mnoge ultra-obrađene namirnice počinju od žitarica bogatih vlaknima poput pšenice, pirinča, ovsa i kukuruza.

Prehrambene kompanije koriste čelične valjke velike brzine za mlevenje ovih zrna u brašno ili male čestice. U nekim slučajevima, zrna se rafinišu, što znači da se uklanjaju njihova vlakna i komponente bogate hranljivim materijama, mekinje i klice. Ovako rafinisani skrob se često koriste za zgušnjavanje i poboljšanje "ukusa u ustima" prerađene hrane kao što su pudinzi, sosevi, prelivi za salatu, namirnica u konzervi, variva i pekarskih proizvoda. Ali oni se takođe koriste za pravljenje niza drugih ultra-obrađenih namirnica kroz proizvodnu tehniku koja se zove ekstruziono kuvanje.

Ekstruderi za kuvanje pokrenuli su industriju vrednu više milijardi dolara: prehrambene kompanije ih naširoko koriste za masovnu proizvodnju mnogih skrobnih i slatkih upakovanih namirnica koje se nalaze na policama prodavnica prehrambenih proizvoda.

Više o manama prerađene hrane pročitajte na Vitality.rs.

(Ona.rs/Vitality.rs)