4 vrste holesterola koje utiču na zdravlje srca: Kako treba da postupate sa njima?

Svaki nosi neki rizik sa sobom

Kada pomislimo na holesterol, prva asocijacija su nam srčana oboljenja, posebno ako vam je lekar već skrenuo pažnju da povedete računa o njegovom nivou u vašem telu.

Istina je da postoj i dobar i loš holesterol u zavisnosti od toga gde se nalazi u telu, koliko ga ima i kakav je. Evo rezimea različitih vrsta holesterola i šta treba da znate o svakoj od njih.

Preporučujemo

Lipoprotein niske gustine ili LDL (tzv. "loš holesterol")

Pošto vam je potreban holesterol, nazivati LDL "lošim" je previše pojednostavljeno. Ipak, ovo je jedna vrsta holesterola koju želite da imate što manje, jer može doprineti začepljenju arterija, što povećava rizik od srčanih oboljenja.

Kada telo ima previše LDL-a, holesterol se može deponovati na mestima na kojima to ne želite, poput krvnih sudova. Ovo može doprineti nakupljanju plaka u obliku voska koji čini arterije uskim i krutim, takođe poznatom kao ateroskleroza. U većini slučajeva, ovaj proces uopšte ne izaziva simptome. Zbog toga lekari preporučuju da generalno „zdravi“ odrasli dobiju rutinske testove krvi na holesterol svakih četiri do šest godina, a češće samo ako imate dijabetes, srčane bolesti ili porodičnu istoriju visokog holesterola.

Nivoi imaju tendenciju da rastu kada pušite, ne vežbate redovno i jedete mnogo prerađene i komercijalno pripremljene hrane.

Lipoprotein visoke gustine ili HDL (tzv. "dobar holesterol")

Ovaj tip se smatra pogodnim za srce. To je zato što HDL apsorbuje dodatni holesterol, vraćajući ga u jetru da bi se isprao iz tela, što pomaže u sprečavanju začepljenja arterija piše "Self".

Dakle, u ovom slučaju, veći broj je bolji. Potencijalni faktori koji doprinose niskom nivou u telu uključuju stanja poput dijabetesa tipa 2 i lekove kao što su beta-blokatori, koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska.

Zdrav nivo HDL-a ne znači da možete da ignorišete nivo LDL-a, želite da oba budu u preporučenom opsegu za optimalno zdravlje srca.

Holesterol lipoproteina veoma niske gustine (VLDL)

VLDL (ili lipoprotein veoma niske gustine) je manje poznat rođak LDL-a. On je primarni izvor triglicerida čiji je posao da skladište višak kalorija iz hrane koju jedete. Kombinacija povišenih VLDL i visokih triglicerida je loša vest za srce.

Neki faktori životnog stila, kao što je prvenstveno jedenje hrane koja sadrži mnogo dodatog šećera ili zasićenih masti, mogu povećati trigliceride. Možda i ako pijete više alkohola nego što treba, određena stanja poput bolesti štitne žlezde mogu povećati LDL i sniziti HDL.

Lipoprotein (a)

Istraživači su tek nedavno počeli da se fokusiraju na lipoprotein (a). Čini se da je to još jedan loš momak pod okriljem holesterola. Čini se da je Lp (a) uglavnom određen genetikom, a stručnjaci kažu da naučnici nisu sigurni koje tačno funkcije on obavlja u telu.

Testiranje se preporučuje samo osobama sa poznatom bolešću povezanom sa aterosklerozom ili porodičnom istorijom preranog srčanog oboljenja ili moždanog udara, jer viši nivoi Lp (a) imaju potencijal da najviše utiču na ove ljude.

Ono što je sigurno jeste da treba da vodimo računa o svom životu, da ga vodimo što je zdravije moguće posebno što smo stariji.

(Telegraf.rs)