Nakon što su joj rekonstruisali karlicu dobila je rak dojke: Dok je primala hemioterapiju, počela je da trči

"Sedela sam u bolničkoj sobi i gledala kako mi život prolazi", navodi ona

Džeki Skali je mnogima poznata i kao žena-borac, koja već 10 godina trči maratone i prikuplja donacije za lečenje raka. Sve je počelo nizom sopstvenih iskustva, a njena priča pokazuje da je moguće pronaći snagu i kada ste "na dnu".

Dok je bila u njenim dvadesetim godinama, Džeki je dijagnostikovana displazija kukova, zbog čega je morala na operaciju i rekonstrukciju karlice. To ju je ostavilo nepokretnom, ali sa mogućim oporavkom. Morala je ponovo da nauči da hoda, a kako je vreme prolazilo, tako je rasla i nejna želja za istim.

Preporučujemo

Konačno, život je počeo da se vraća u normalu za Džeki. No, desetak godina kasnije, dijagnostikovan joj je karcinom dojke. 

Ponovo, sudbina ju je postavila pred teškim izazovom.

Kako navodi, gubila je snagu i želju za životom i "nije mogla da veruje da je to njen kraj". Počele su hemioterapije, a ona je sedela u bolničkoj sobi i gledala kako joj život prolazi. No, uspela je da pronađe unutrašnju snagu i želju za borbom. Osećala se slabo i "kao da ne prepoznaje svoje telo". Zato, Džeki je želela da uradi nešto sasvim njoj nepoznato do tada - da istrči maraton. 

- Kao prvo, mrzela sam helanke i nikada mi pre nije padalo na pamet da trčim. Međutim, 2014. godine, dok sam primala hemioterapije, obećala sam da ću prikupiti 100 hiljada funti u dobrotvorne svrhe za deset godina. To jeste zvučalo suludo, jer u tom stanju ne znate da li ćete dočekati sledećih godinu dana, a ne čitavu deceniju. Umesto da brojim dane do kraja mog aktivnog lečenja, shvatila sam da se svaki dan računa i da treba da podržim druge dok se suočavaju sa ozbiljnom bolešću.

Nisam ni mislila da će me to obećanje odvesti u avanturu i da ću spoznati sasvim drugačiju Džeki, timski rad, novo prijateljstvo, dobrotu i nadu. Kada sam odlučila da ću početi da trčim, za mene je to bilo nešto najteže, kako zbog hemoterapija, koje te gotovo onesposobe za svakodnevne aktivnosti, isto tako sam strepela  i zbog svoje karlice - navodi ona, piše "Metro".

Džeki je svoju prvu trku od 10 kilometara istrčala samo nedelju dana pre poslednje primljene hemioterapije. Prešla je finiš-liniju sa dragim prijateljem kraj sebe i shvatila da život još nije gotov.

Od tada, Džeki je nastavila da trči i ove godine proslavlja deceniju bez traga bilo kakvog karcinoma.

Za 40. rođendan je provela 29 sati i pet sekundi na sobnom biciklu, a 2017. godine je odlučila da učestvuje na velikom maratonu u Londonu. Toj trci se pridružila u venčanici, jer se samo nekoliko sati pre toga venčala.

- Suprug i ja smo odlučili da trčim u venčanici, jer samo zahvaljujućim tim trkama, ja sam i dalje tu i podižem svest o karcinomu i prikupljam sredstva za mnoge bolnice - navodi Džeki.

Zahvaljujući trčanju, Džeki je do sada prikupila više od 93 hiljade funti.

- Rak ti oduzme život. Oduzme ti vreme, energiju, slobodu, osećaj da si živ. Meni je moj rak oduzeo grudi, zbog čega je bilo vrlo teško pogledati se u ogledalo. Ove godine sam odlučila da novac doniram, i da započnem prikupljanje novca ponovo od nule. Počeli smo trčeći maraton u Londonu, obučeni kao autobus. Moj tim bliskih ljudi i ja obukli smo se u svakodnevne heroje, poput doktora, vozača autobusa, vojnika i drugih, i na taj način želeli smo da prikažemo kako je svako od nas heroj. Ovo je mojih velikih 10 godina bez raka i idem dalje.

Kada postaviš sebi nemoguć cilj, onda shvatiš šta je moguće - govori Džeki.

(Onar.s)