Šta je Dišenova distrofija? Nepovratno propadanje mišića kod muške dece, ovo je ključan simptom
Do 15. godine dete koje je obolelo više ne može da hoda, a neretko već u 12. se počinje sa upotrebom invalidskih kolica
Najčešći oblik mišićne distrofije kod dece je upravo Dišenova mišićna distrofija.
Ona pogađa mušku decu u periodu od druge do šeste godine života. Podaci pokazuju da se Dišenova mišićna distrofija javlja kod 1 od 3.500 muške novorođenčadi.
Bolest u samom početku odlikuje slabost mišica natkolenice i karlice. Dete zbog toga teže ustaje, gega se dok hoda, a može se uočiti i deformacija kičmenog stuba.
Veliki deformiteti nastaju vremenom, propadaju i mišići ruku i trupa, stradaju zglobovi. Do 15. godine dete koje je obolelo više ne može da hoda, a neretko već u 12. se počinje sa upotrebom invalidskih kolica.
Ono što je kobno po decu kod ove bolesti je kada mišići srca i međurebarni prestanu da funkcionišu. Obično se dešava u drugoj ili trećoj deceniji života.
Kako se bolest uočava?
Kod ove bolesti specifičan je Gowersov znak, dijagnostički pokazatelj da nešto nije u redu.
Dete se diže pridržavajući se za svoje telo - hvata se rukama za svoje noge i tako uspravlja. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i kliničkog pregleda kao i dodatnih dijagnostičkih procedura.
Postoji osam stadijuma funkcionalne sposobnosti:
- Dete hoda blago gegavim korakom i sa lordozom. Može da se popne uz stepenice.
- Hoda blago gegavim korakom i sa lordozom. Treba mu pomoć prilikom penjanja.
- Otežano hoda gegavim korakom, lordoza je izrazito naglašena, ne može da se popne uz stepenik, ali može još uvek da ustane sa stolice standardne visine.
- Hoda teškim gegavim hodom, nije u stanju da samostalno ustane sa stolice.
- Bolesnik je u kolicima, još uvek nezavisno, može samo da obavlja sve funkcije.
- Bolesnik je u kolicima, ali je zavisan od tuđe pomoći - neko ga smešta iz kolica u krevet i obrnuto.
- Bolesnik ima kolica sa naslonom, zavisi od drugih za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
- Bolesnik je nepokretan i potpuno zavisan od tuđe pomoćiu okviru akstivnosti dnevnog života.
Kako se leči?
Ne može se delovati na otklanjanje uzroka, te je terapija mišićnih distrofija simptomatska i preventivna.
Ublažavaju se postojeći simptomi i sprečavaju komplikacije.
Trenutna istraživanja prognoziraju dobar uspeh koji može imati prenos zdravih gena u pogođene mišiće. Međutim, ovaj oblik lečenja je još uvek eksperimentala.
Najvažnija je fizikalna terapija i vreme izdvojeno da se ona odradi, uz jaku volju pacijenta. Ona samo usporava napredak i sprečava ozbiljnije pogoršanje.
Prevencija se sprovodi prenatalnom dijagnozom, otkrivanjem prenosioca i genetskim savetovanjem.
(Ona.rs)