Istraživala je stotine stogodišnjaka: Sada otkriva 4 stvari koje svakodnevno radi da bi živela duže i zdravije

Američka naučnica koja je više od dve decenije posvećena istraživanju ljudi koji su doživeli preko 100 godina tvrdi: "Ne morate doživeti stotu, ali možete živeti kao da hoćete". Evo šta ona svakodnevno radi da bi uspela u tome.

Dok mnogi maštaju o dugom životu, dr Stejsi Andersen, neurološkinja sa Bostonskog univerziteta, otišla je korak dalje – upoznala je stotine ljudi koji su prešli magičnu granicu od sto godina, živeli samostalno, vozili kola, radili i posle devedesete. I ono što ih povezuje nije genetika – već svakodnevne navike koje svako može da usvoji.

Preporučujemo

1. U tanjiru mora biti 5 boja dnevno

Dr Andersen insistira na raznolikoj ishrani bogatoj voćem i povrćem. Njen cilj je – pet različitih boja dnevno u tanjiru.

„To mi je kao dnevna misija. Raznovrsna ishrana nije samo zdrava, već i čini da se osećam dobro“, kaže ona.

Najviše se oslanja na principe mediteranske ishrane:

• puno povrća i voća
• integralne žitarice
• mahunarke i orašasti plodovi
• kvalitetni proteini iz ribe i posnog mesa

Studije pokazuju da čak i ljudi u 40-im koji pređu sa nezdrave na ovakvu ishranu mogu sebi dodati i do 10 godina života.

2. Kreći se – svaki dan, ali bez forsiranja

„Centenari koje sam upoznala nisu sportisti, ali su stalno u pokretu“, kaže Andersen. Hodanje, baštovanstvo, čišćenje – sve to ulazi u dnevnu aktivnost.

Ona i sama praktikuje:

• duge šetnje sa psom
• lagano trčanje na traci
• povremeno planinarenje

Čak i 11 minuta umerenog kretanja dnevno značajno smanjuje rizik od srčanih bolesti i kancera – pokazala je studija iz 2023. sa Kembridža.

3. Spavanje je kao „dubinsko pranje mozga“ – i ne preskače ga nikada

Osam sati kvalitetnog sna je Andersenin prioritet. Ali još važnije – spavanje mora biti redovno i bez ometanja.

„Najvažnije je da se probudite odmorno. To je znak da ste se zaista regenerisali“, objašnjava ona.

Dok spavamo, mozak čisti proteine koji se povezuju sa demencijom, uključujući Alzheimerovu bolest.

4. Mozak mora da se znoji – svakog dana

Andersen je nedavno upisala kurs jedrenja, jer kako kaže: „Mozak mora da se upali kao i mišići“.

Upoznala je mnoge stogodišnjake koji su u poznim godinama naučili da slikaju, sviraju, čak i programiraju.

Ne radi se o pasivnim hobijima poput ukrštenih reči – nego o učenju nečeg novog što traži pažnju i napor.

Studija iz 2021. pokazala je da čak i nedelju dana intenzivnog učenja jezika značajno poboljšava kognitivne funkcije – bez obzira na uzrast.

Bonus savet: Ne moraš da doživiš 100 – ali možeš da živiš kao oni koji jesu

Dr Andersen naglašava: „Cilj nije da svi doživimo stotu – već da što duže budemo zdravi i funkcionalni. A to zavisi od nas, ne od gena.“

Ako se pitate kada početi: sada je pravi trenutak. Jer svaki dan pravilnih navika znači dan više u zdravlju, energiji i jasnoći.

(Ona.rs)