Poznati srpski kardiolog UPOZORAVA: Ako ne znate ovaj broj, RIZIKUJETE - a otkriva vam zdravlje vašeg srca

Odlazak u teretanu ili bilo koji vid fizičke aktivnosti je uvek dobra ideja, ali je ključno da vežbamo pametno i sigurno. Iako fizička aktivnost donosi brojne benefite za naše telo i um, naporne vežbe mogu predstavljati rizik, posebno za srce. Zato je umerenost i pažljiv pristup od suštinskog značaja.

Prof. dr Petar Otašević, ugledni kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, ističe da lekari apsolutno preporučuju vežbanje svima, uz izbegavanje brze hrane i one bogate mastima, šećerima i ugljenim hidratima. Njegova preporuka je 150 minuta redovne fizičke aktivnosti nedeljno, što ne mora nužno da bude teretana, već bilo koji vid pokreta koji volite - šetnja, brzo hodanje, trčanje ili vožnja bicikla.

Preporučujemo

Zašto je kardiološki pregled obavezan za žene u srednjim godinama?

Ipak, doktor Otašević naglašava da je izvestan oprez i prethodna kontrola neophodna, pogotovo kada je reč o nama ženama u srednjim godinama.

Pre nego što se odlučite za aktivnije vežbanje, naročito ako planirate odlazak u teretanu, preporučuje se detaljan kardiološki pregled. On podrazumeva proveru pritiska, laboratorijske analize, EKG i ultrazvuk srca. Ovim pregledom utvrđujete da li je vežbanje bezbedno za vas i kojim intenzitetom bi trebalo da trenirate.

Kardio vežbe su sjajne, ali pratite svoje srce

Kardio sportovi poput trčanja, plivanja, vožnje bicikla ili preskakanja užeta imaju izuzetno pozitivne učinke na kardiovaskularni sistem i sjajni su za kontrolu težine. Profesor Otašević objašnjava da su aerobne vežbe one koje povećavaju našu izdržljivost, aktiviraju sve mišiće, uključujući i srce, troše više kiseonika i pomažu u topljenju nagomilanih masti.

Međutim, ključno je intenzitet prilagoditi sopstvenoj kondiciji i opštem fizičkom stanju.

Kako da izračunate maksimalnu srčanu frekvencu?

Jedan od najvažnijih saveta našeg kardiologa je da pažljivo pratite brzinu rada svog srca tokom vežbanja. Njegov savet je da puls ne bi trebalo da ide preko maksimalne srčane frekvence, koja se računa jednostavno: od 220 oduzmete broj godina.

Na primer, ako imate 45 godina, vaša maksimalna srčana frekvenca iznosi 175 otkucaja u minuti (220 - 45 = 175). To je gornja granica pulsa koju ne bi trebalo da prelazite tokom treninga. Otašević naglašava da što smo stariji, maksimalna srčana frekvenca će nam biti sve manja, zato je važno redovno se kontrolisati i prilagođavati vežbanje svojim godinama i stanju organizma.

(Ona.rs/Beograd.in)