SLIKE SVE GOVORE! Bila je uverena da ima osip u trudnoći – a zapravo je trpela pakao u koži: "Telo mi gori"

Dok su druge trudnice brojale dane do porođaja i razmišljale o dečijim igračkama, Rejčel Bredford iz Devonaborila se sa bolovima toliko snažnim da nije mogla da ustane iz kreveta. Osip koji je u početku delovao bezazlen pretvorio se u stanje koje joj je oduzelo majčinstvo, pokretljivost i svaki osećaj normalnosti. Dok su joj lekari govorili da će “proći nakon porođaja”, ona je u sebi vrištala: “Kao da mi telo gori iznutra, i niko me ne čuje.”

Kada se Rejčel Bredford prvi put ogledala u ogledalu, trudna i prekrivena crvenim flekama, pomislila je da je sve to normalno – hormoni, koža, promene. Ali već tada, njeno telo je počinjalo da šalje signale za pomoć koje niko nije znao da protumači.

Preporučujemo

Danas, ova tridesetogodišnja žena opisuje stanje u kojem živi kao da je "zarobljena u vatri, dok svi misle da preteruje."

Sve je počelo osipom - završilo se na ivici života

U martu 2024, kao buduća mama, Rejčel je živela miran život u Devonu sa suprugom Džekom. Očekivali su sina, ime su već izabrali – Majkl. A onda, usred trećeg tromesečja, osip koji je počeo na rukama i nogama proširio se na lice, leđa, uši, vrat.

Ubrzo su došli i grčevi, plikovi, oduzetost udova. Niko nije znao šta se dešava. Lekari su sve pripisivali trudnoći, čak i kada više nije mogla da hoda i kada su je spasavali iz kreveta.

“Izgledala sam kao da sam mrtva. Koža mi je modrila. Vrištala sam od bola, a svi su me slali kući”, rekla je Rejčel.

Porodila se carskim rezom - ali bol nije nestao

Zbog otoka u nogama, prirodan porođaj nije bio moguć. Na svet je 31. maja 2024. stigao mali Majkl – ali umesto olakšanja, bol se samo produbljivao.

“Nisam mogla da raširim noge. Nisam mogla ni da ga držim u krilu duže od pet minuta. I tada bih se zapalila”, kaže Rejčel.

Majkl je slavio svoj prvi rođendan, a njegova mama je u međuvremenu počela da razmišlja o samoubistvu.

Godinu dana kasnije - konačno dijagnoza

Tek u februaru 2025. Rejčel je saznala da boluje od dve retke i teške dijagnoze: eritromelalgije i sindroma hroničnog regionalnog bola (CRPS).

To su poremećaji u radu krvnih sudova - kod nje se kapilari ili potpuno zatvore, pa joj koža pomodri, ili se pregreju do tačke ključanja, pa puca.

“Od trenutka kad otvori oči, oseća bol. To je prvo što je dočeka svakog dana”, kaže njen suprug Džek.

“Ne mogu da igram sa svojim detetom”

Rejčel danas jedva funkcioniše. Ne može da se igra sa sinom, da ga podigne, da se kreće. Izgubila je posao, mobilnost i, kako kaže, deo identiteta.

“Majčinstvo, posao, slobodu -sve mi je ova bolest uzela.”

Potcenjena i ostavljena - sada traže šansu u inostranstvu

Iako su se više puta obraćali bolnici u Egzeteru, zdravstveni sistem nije ponudio rešenje. Jednom prilikom su joj rekli da “obuje čarape” i poslali je kući.

Zato su Rejčel i Džek pokrenuli GoFundMe kampanju kako bi skupili novac za neinvazivnu terapiju u Italiji – poznatu kao “skrambl terapija”, koja pomaže kod hroničnog bola.

Do sada su prikupili više od 2.000 funti, ali borba traje.

“Ne želim da dođe do dana kad će mi reći da više nemamo nijednu opciju. Još uvek imamo nadu”, kaže Džek.

“Samo da još malo izdržim…”

Rejčel Bredford danas koristi niz lekova, masti i terapija. Uči da prepozna okidače i da hlađenjem spreči plamen pod kožom. I dalje ima dane kad ne može da ustane iz kreveta - ali ima i sina koji je svakim danom podseća zbog čega ne sme da odustane.

“Samo da još malo izdržim. Da osetim jedan dan bez bola. I da mogu da ga zagrlim bez straha da će me spaliti.”

(Ona.rs / Daily Mail)