Kafa štiti srce i mozak, ali višak donosi drhtavicu i nervozu: Naučnici su sada otkrili savršenu meru

Kada sam bila dete, moji baka i deka imali su malu farmu u planinama. Zvali smo je el campo – selo, i obožavala sam da se tamo šetam, berući zrele mango, guave, avokado i drugo voće. Ipak, najviše me fascinirala – kafa. Deda ju je sušio i pržio u dvorištu, a njen miris širio se svuda oko nas. Taj ukus bio je poseban – diman, sladak, s blagom notom čokolade, ali i mnogo jači od onog na koji sam bila navikla kod kuće.

“Samo malo, chica”, upozoravala me je mama. Govorila je da više od jedne šoljice može izazvati stanje sličnom delirijumu – i kod dece i kod odraslih. Možda je preterivala, ali dovoljno da u meni probudi i strahopoštovanje i divljenje prema tom napitku.

Preporučujemo

Kada kafa postaje previše?

Nije tajna da previše kafe može izazvati neprijatne posledice. Kako objašnjava dr Majkl Hartman, stručnjak za ishranu i performanse, preterana konzumacija kofeina može dovesti do anksioznosti, nesanice, stomačnih problema, drhtavice i nervoze. Ponekad se javljaju i palpitacije, pa čak i poremećaj srčanog ritma.

Zanimljivo je da ni mamina priča o “psihodeličnim” efektima kafe nije sasvim bez osnove – pojedine studije ukazuju da velike količine kofeina mogu da izazovu halucinacije i paranoju, mada neki naučnici smatraju da je to samo slučajna korelacija.

Dobrobiti kafe

S druge strane, kafa ima i niz prednosti. Kako navodi nutricionistkinja Kajlin Bogden, kvalitetna kafa je bogata antioksidansima, koji mogu smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, pa čak i određenih vrsta raka.

Kofein, hlorogenske kiseline i polifenoli, prirodne bioaktivne supstance iz kafe, pozitivno utiču na metabolizam – pomažu regulaciju šećera u krvi, ubrzavaju sagorevanje masti i mogu da zaštite mozak od neurodegenerativnih bolesti.

Ne treba zaboraviti ni emotivni aspekt: kafa je za mnoge jutarnji ritual, trenutak koji budi čula i daje osećaj utehe. Naučnici potvrđuju da takvi rituali smanjuju anksioznost, a sama aroma kafe može da popravi raspoloženje i učini nas budnijim i pozitivnijim.

Gde je granica?

Prema preporukama američkih zdravstvenih institucija, gornja granica iznosi 400 mg kofeina dnevno, što je oko četiri do pet šoljica kafe. Ali ovo pravilo nije univerzalno – zavisi od metabolizma, zdravstvenog stanja i individualne osetljivosti.

Ako imate problema sa spavanjem, najbolje je da poslednju kafu popijete najkasnije šest sati pre odlaska na počinak. Trudnice, osobe s kardiovaskularnim problemima ili nedostatkom kalcijuma trebalo bi da dodatno obrate pažnju – previše kafe može povećati rizik od visokog pritiska ili lomljivosti kostiju.

Kada preterate sa kafom

Desi li se da popijete previše espresa, kapućina, crnog čaja ili energetskih napitaka, ne očajavajte. Već nakon četiri do šest sati simptomi počinju da popuštaju. Najbolje što možete da uradite jeste da pijete dosta vode i napitaka s elektrolitima (na primer kokosovu vodu) kako biste nadoknadili tečnost.

Pomaže i boravak u prirodi – šetnja u parku ili pored reke dokazano smanjuje stres i krvni pritisak, umiruje srce i popravlja raspoloženje. Za smirivanje nervnog sistema možete probati i meditaciju, vežbe disanja ili vizuelizaciju.

Kafa je i uživanje i moćan saveznik zdravlja, ali i napitak s kojim ne treba preterivati. Ključ je – umerenost. Ili, kako bi rekla moja mama:

“Samo malo.”

(Ona.rs/Vogue.com)