Ruke i noge su joj POCRNELE i smežurale: Zanemarila je bol u vilici koji svakome može da se desi

Kada osetimo bol, bilo koju njegovu vrstu, neretko ga zanemarujemo smatrajući da će on sam od sebe nestati ili da je nešto prolaznog karaktera. Međutim, iako smo toga svesni, velika je greška prosto ne obazirati se na njega jer upravo i ta "sitnica" može da ukaže na našeto veliko.

Tako se desilo i Džejn Hejli (41) iz Kanade koje je počela da oseća bolove u vilici i obrazima, mislila je da je to telo koje se bori protiv infekcije.

Preporučujemo

Međutim, to je bio prvi znak opasnog po život oboljenja koje je izazvalo da njene ruke i noge dobiju "krateraste" promene dok su se smežurale i pocrnele, što ju je ostavilo "očajnom" da budu amputirane.

Džejn, koja je inače sportski tip i nastrojena fizičkoj aktivnosti, imala je streptokoknu anginu u junu 2025. godine, ali se posle terapije antibioticima osećala uobičajeno.

Kada je u avgustu počela da oseća bol u vilici, obrazu i levoj strani vrata, pretpostavila je da je u pitanju infekcija. Pozvala je medicinsku liniju za savet, a posle razgovora o simptomima, Džejn je savetovana da pozove hitnu pomoć. Prevezena je u bolnicu kolima hitne pomoći 24. avgusta.

Kada je stigla u bolnicu, srčani ritam i krvni pritisak su joj naglo pali, zbog čega je prebačena na intenzivnu negu i stavljena u medicinski indukovanu komu. Lekari su otkrili da ima Streptokok grupe A, koji je napredovao u septički toksični šok - retku, ali po život opasnu komplikaciju bakterijskih infekcija.

Kako nastaje ova bakterija

Ovo stanje nastaje kada bakterije oslobađaju toksine u krvotok, što izaziva tešku upalnu reakciju i može dovesti do ozbiljnog oštećenja organa ili smrti.

Zbog ekstenzivnog oštećenja tkiva i rizika od zatajivanja više organa, Džejn je rečeno da je potrebno da joj amputiraju sve udove! Strašne fotografije prikazuju kako su Džejnine ruke i noge postale mrljaste i crne zbog oštećenja tkiva pre nego što su amputirane.

Danas Džejn podiže svest o ovoj bolesti

Sada, dok prolazi kroz rehabilitaciju, Džejn podiže svest o toksičnom šok sindromu, jer nije sigurna kako je došla do infekcije i tvrdi da se to može desiti bilo kome.

- Imala sam streptokoknu anginu u junu i uzela sam kompletan tok antibiotika sedam do 10 dana. Tada sam se već osećala bolje. Krajem avgusta počela sam da osećam bol u vilici i obrazu, a zatim i u levoj strani vrata. Mislila sam da su mi samo žlezde otečene jer se telo bori protiv infekcije ili nečega što se dešava u vilici. Otišla sam u bolnicu kolima hitne pomoći i to je poslednje što pamtim. Jedan trenutak sam bila dobro, a u sledećem nisam i hitno su me prebacili na intenzivnu negu. Bilo je izuzetno bolno i mislila sam da bi bilo šta bilo bolje od toga. Bila sam spremna da idem i da mi amputiraju udove - rekla je ova žena.

Brzo je morala da reaguje i da donese odluku.

- Bilo je ili da mi spasu život ili da spasu udove, a lekari su izabrali da spasu moj život. Srećna sam što su doneli tu odluku, jer još uvek mogu da pričam o tome danas. Bilo je razarajuće u tom trenutku kada sam videla svoje ruke. Moje noge tada još nisu promenile boju, pa sam imala malo nade da ću još moći da hodam. Potrebne su bile samo dve nedelje da moje ruke izgledaju onako kako izgledaju na fotografijama, desilo se veoma brzo - jadala se ova nesrećna devojka.

Ubrzo je operisana

Džejn je helikopterom prebačena u drugu bolnicu 29. septembra, gde je 1. oktobra podvrgnuta amputaciji obe ruke.

Desetak dana kasnije, amputirane su joj noge ispod kolena, a zatim je nedelju dana posle toga imala i treću operaciju kako bi joj se obnovile nervne veze sa mišićima.

- Jedva sam čekala da odem na amputaciju, jer sam do tada trpela toliko bolova. Bilo je odvratno, donji deo mog stopala bio je crn i izgledao je gotovo kao uložak. Mrtva koža se odvajala od nove kože; bol je bio konstantan. Počelo je kao mali krater na stopalu, a onda je postajao sve veći i veći, dok mrtva koža nije mogla da se praktično pomera kad bih savila stopalo. Bilo je toliko bolno da sam mislila da je bilo šta bolje od toga. Bila sam spremna da odem i da mi to amputiraju - kazala je ona.

Gde je sada Džejn?

Džejn se trenutno nalazi u rehabilitacionom centru gde započinje dug put oporavka, uključujući fizičku i mentalnu terapiju. U budućnosti, uz pomoć proteza, nada se da će ponovo moći da vozi, trči i pliva, ali nažalost kaže da su joj dani penjanje po planinama završeni.

Kako bi joj pomogla u oporavku, član porodice je pokrenuo humanitarnu stranicu za prikupljanje sredstava za njene troškove rehabilitacije.

- Sve što sada radim je da sam u režimu preživljavanja i radujem se svojoj budućnosti. Srećna sam što živim svaki dan i što cenim stvari koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo svakog dana. Bilo je nekoliko trenutaka kada sam se slomila, ali mislim da sam uglavnom snažna osoba. Ne volim da gledam unazad i pitam se "šta ako?" - rekla je Džejn.

Upozorava svakog od nas da se može desiti bilo koma.

- Ovo se moglo desiti bilo kome i to je tihi ubica. Čudo je što sam se već uputila ka bolnici zbog nečeg drugog, jer ovo se moglo desiti i kod kuće. Želim da ljudi budu svesniji šta je ovo i koliko ozbiljno može biti. Ako ovo dopre do ljudi i čak spasi samo jedan život, vredelo je - rekla je ona.

(Ona.rs/The Sun)